Delo

ЕДВАРД ГРИГ (1843—1907) После ЈПопена није било композитора о којему би представа била тако интимно везана за клавир, као Григ. Шуман је дао веће, можда генијалнпје примере клавирске литературе; Лнст и Рубинштајн дају представу о лавовској моћи, о колосу; Чајковски је поклањао своје слободно време, одмор од симфонија, клавирској композицији, Брамс је такође дао велике и геннјалне примере клавирских композиција; но од свих нових композитора само је Григ тако интиман с клавиром, само он подсећа на Шопена. Тиха, чиста, скромна, јасна до крајности романтична музика; усамљеност, љубавна нега, чистота душе и мисли, сузе радости и бескрајна туга — то су атрпбути Григове музике. Интересантна паралела: Шопен и Григ. Оба романтика, оба чисте и идеалне душе. Шоиен по пореклу Француз, но најтипичнији пољ^ки композитор; Григ по иореклу Енглез, но најтипичнији норвешки композитор. Оба слабе, болешљиве конструкције, оба делују готово искључиво у области клавира, п оба су саздали цео низ малих, интимних, до крајности симпатичних и срдачних типова. Код Шопена мазурка, валс, прелудија и етид добили су своју божанску лепоту; код Грига норвешке игре, песме Солвејг пмају небесни лик. Лиризам и романтизам обојице тесно их зближава (није Билов узалуд пазвао Грига „северни Шопен“), па инак колико разлике у њиховој музици. Они су тако блиски н уједно тако далеки један од другог. Њих срођава форма, романтизам, лирика; а епоха, време, иогодбе, идеје створнле су из њих два, ако не противуположепа, а оно у сваком случају различита представника романтизма.