Delo

274 Д Е JI 0 до бурних акорада народног весеља или мрачних тонова смрти. То су за нас несумњиво драгоцене ствари. Много је допринела слави Григовој и његова дивна клавирска соната (ор. 7). — А како је ocehao Григ Моцарта, како је реагирала његова душа на класички лиризам, види се из неколиких Моцартових соната за које је Григ написао И-ги клавир. — Још је Григ, од већих ствари, написао и један клавирски концерат, но не досеже Бетховеновим, Менделсоновим, Шумановим и др. концертима, на које је наше ухо већ тако навикло. Али за то му је ненадмашан цео низ „Nordiche Tanze“, низ простих али врло поетичних скица и ескица. Такве су му и баладе, валсови, мелодије, арије и др. Сав тај бисер нанизан је на црвену нит народних мотива. Особито су популарне Григове романсе. Ту је чувена „Ја те волим“ и монотони „Лабуд‘, узвишена лепота у простоти. Ту је „Јутро у Монте Пинчиу“ и „Пролеће" радосно и чисто, из ког провејава и мајчина љубав, и прича старе баке и галебово кликтање и окомити фјорд и песма Солвејгова, да се све то слије у бескрајну симфонију чисте, величанствене појезије. Али, да би се све то осетило, треба те производе слушати, треба певати, треба свирати. Петроград Д. А. Миловановић fr/V