Delo

ТРИ ПРИЧЕ i М А Ч Е (Прича о људском милосрђу.) Вече је, јесење вече. Није хладно, али човек ипак oceha неку иотајну језу и инстинктивно му се поткрада мисао на горњи капут. Улица је тесна, низбрдна и једва осветљена. Њом је немогућан колски саобраћај, па ипак се сматра за врло живу улицу, нарочито увече. Ето у тој уличицп синоћ је одиграна сцена која је предмет ове приче. Ствар проста, сасвим проста. Поред једне старннске и најерене кућице лежало је на калдрми маче, врло мало маче. Лежи на камену и тако тужно мауче, да је човеку од осећања тешко мимоићи га. То је многе задржало ту. Задржавају се људи, па се, н ако се не познају, врло интимно разговарају, саветујућп се о судбипи јадног мачета. Кога све ту није било! Ту су две даме, од којнх је старија нриметно уздржана, а млађа, напротив, готово нервозно заинтересована тнм тугаљивим питањем. Ту је и свештеннк, којн би по мачету можда н нрошао, али га је свакојако нешто друго заинтересовало и задржало. Ту је и један врло траљаво обучен човек, по свему пзгледу неки обалски радник. II ако је очевндно уморан, он је толико заинтересовап интање.м несрећног мачета, да је то мо-