Delo

278 Д Е Л 0 ментано у њему забашурило ocehaj тегобе његовог личног положаја. Ту је и једна сирота жена са троје омање деце. Сви су врло слабо одевени и врло јако заинтересовани несрећом јадног мачета. Жена је ту као но некој обавези да даје обавештења о мачету, а деца јој у томе усрдно помажу. По томе како српски говоре, види се да су Немци. Неки добри и душевни Немци! Ту је и један официр који искључиво са оним двема дамама говори о мачету. Ту је и један крупан и као тресак здрав човекдоста отменог изгледа. Он ћути. Ту је и познати београдски рентијер сумњиве прошлости, који неким фигурама у полутами врло енергично'доказује како не би био никакав грех просто умлатити неваљалца који је јадно маче ту оставио. Ту су још неки људи, још неке жене, још нека деца. Ту је п патролџија. II цео тај конгрес милосрдних душа непрестано само о мачету говори, а маче и даље тако тужно мауче. Она сирота и добра Немица дирљивим гласом и рђавим српским језиком исприча призор какојетуда мало-пре прошао неки молерски радник са својим кером, како је тај кер давио јадно маче, како се молер томе слатко смејао и како је њој једва ношло за руком да маче отме из шапа раздраженог кера. Сви осудише молерског радника, а нарочито официр, који га још назва и бекријом. II том приликом многи спазише како се тај официр елегантно представи оној млађој дами, са којом после настави разговор о ствари која није имала никакве везе ни са бездушношћу молерског радника, ни са несрећом јадног мачета. Један пекар прогура се кроз гомилу присутннх да види шта је. — А што га нико од вас не узме? — рече он. — Па узми га ти! — добаци му неко из гомиле и то пропрати смехом. — Ја бих га заиста узео — рече иекар душевним гласом — да код куће немам већ три... II онн су са улице узети, а ни сам немам шта да једем.