Delo

Т Р II ПРИЧЕ 281 — Пријатна дама — рекох ја — само не поимам овај костим на њој. — То је циганска ношња — рече он — а пријатељица се сликала у њему поводом једног костимираног бала... Мила и слатка девојка, само, на жалост, без темперамента! — А ви волите темпераментУ — Нека је најлепша на свету, нека је најумиљатија откад свет постоји, нека јој сунце сија на челу, ако је без темперамента, она за мене нема дражи, и интересовање ми је за њу врло кратког века... Такав сам ја! — Чудновата ствар! — рекох ја тек онако. — Видите — рече он примајући натраг фотографију из моје руке, и приметно уздахну — о свима овим фотографијама преда мном могао бих вам испричати врло дивних и врло интересантних ствари, али ћете, уверен сам, бити задовољни да чујете само историју мога познанства са овом особом. ГЈритом домаћин театрално затресе главом и настави: — Чудан стицај!.. Дуго ми време у Бечу и од досаде не знам шта да радим. Дању спавам, ноћу живим, па се и то досадило... Али да пређем на ствар. Ја на железничкој станици, а и она ту. Стоји на перону и распитује вратара кад који воз полази, па то бележи у нотес. Погледам је, и допаде ми се. „Ако она буде путовала, путоваћу и ја“ рекох у себи и остадох на пристојном одстојању од ње, носматрајући је ненрестано. Али она сврши разговор са вратаром, даде му напојницу и упути се у варош. „У толико боље“ рекох ја у себн н упутих се за њом. Прво сам ишао устопице за њом, а после сам је претицао, сачекивао је н опет ишао за њом. Видим: sie niemt lceine Notize von mir! Несрећпа ствар! Пече ме то, али ме нада још не напушта. На једној раскрсници претекох је, ноздравих је, али ме она и не погледа! „Ствар пропала" рекох ја у с-еби, али ме нада ипак никако пе напушта. Очекивао сам да уђе у трамвај, али она то не учннп. Тако продужпсмо даље. II ако су ми ноге већ почеле биле отказивати послушиост, јер је она врло брзо ишла, нада је ипак била још непрестано ту. Тако дођосмо до омнибуса. II хвала Богу! Oua уђе у омпибус, и ја за њом. А, на срећу, омннбус иразан! Почесмо се вознти ка оперн. Ја се прво устезах, али је пајзад ословнх. 1’екох јој да ми је врло