Delo

282 Д Е Л 0 позната и да ми се све чини да сам је скоро видео у Пешти* Она, али сасвим хладно, рече да она никад није била у Пешти. Сад чвор! Ситуација бестрага глупа, али се морало напред. Ја јој се нредставих, рекох чиј сам делегат и изређах све своје титуле. Она ме прво загледа, као да је по мојој спољашњости хтела нроверити истинитост мојих речи, па се после и она мени представи. Отпочесмо разговор. Прво о Бечу у опште, па после још о многим другим стварима. Али и ту малер! Никако да потревим ствар која би је јаче заинтересовала! У зло доба поведох разговор о позоришту, и посред cpehe! И разговор потече као вода! — То значи да се бечлике у опште интересују за позориште? — приметих ја. — Необично!.. Али слушајте даље. У томе разговору спђемо са омнибуса, ја јој се понудим за пратиоца, и тако наставимо пут... И како било да било, тек ја успем да је заинтересујем за себе, и чак ми пође за руком да је склоним да свратимо у једну пивницу! Познанство све ближе и све тешње. Сад ја на коњу и у положају да чиним даље предлоге! Па је тако и било. И, можете мислити: сутрадан смо већ били у позоришту,- из позоришта одемо у један отмен ресторан, а после — и тако даље, и тако даље! Је ли то успех?! — Јесте — рекох ја. — После је било тако честих састанака н она ми се била толико предала, да већ нисам знао шта ћу даље с њом... Девојка добра, школовапа, интелигентна, музикална и са седамдесет хиљада форината мираза, али, на жалост и по сто пута на жалост, без темнерамента... — II онда сте је напустили? — Морам признати да сам у томе погледу био свнња, али не толико због њеног недостатка у темпераменту, колико због ближег позпанства са њеном мајком... Жена у годинама, али врло лепо очувапа и, што је главно, пуна темперамента!.. То је било задовољство, господине! Притом домаћин узмахну руком на више и пуче ирстима. — Курнозума ради само да видите каква пнсма она може да нише! — настави домаћин усхићено, отвори фијоку и поче но њој претурати. — Као да јој је сад петнаест година!...