Delo

302 Д Е Л 0 понавља и слуша сваког дана, одушевљава и води великим делима? Ја. Не; боље је затворити се у своју собицу па пити воду, јести сув хлеб, а мислити о себи. Он. Можда; али за то немам храбрости. Па онда зар жртвовати своју срећу неизЕесном успеху? А име које носим, па звати се Рамо, то је несносно. Ни талент, ни племство не преноси се од деда на оца и од оца на сина, од сина на унука, ако деда не остави какву заслугу своме потомку; стари пањ се грана као велико стабло будала; али шта мари? Није тако и са талентом. Да човек добије само уважење свога оца, треба да буде вештнји него он; треба да је од његове склоности ка узбуђењу наследио... Нисам био склон ка узбуђењу, али се песница размрда, гудало се провлачи, алонацкипи: ако не лонац славе а оно лонац чорбе. Ја. Да сам на вашем месту, не бих сматрао да је све пропало; нокушавао бих. Он. А мислите да нисам покушавао? Није ми било ни петнаест година кад сам први пут себи река< : Шта ти је — ти мислиш, а о чему мислиш? Како би ти желео да си створио или да створиш нешто чему ће се задивити цео свет... Ех, та треба само дувати и ломити прсте, треба само отворити уста па ће голуб улетети. У зрелије доба нонављао сам овај свој говор из детињства; данас још га понављам и стојим норед статуе Мемнонове. Ја. Шта хоћете да кажете вашом статуом Мемноновом? Он. То се види. Око статуе Мемнонове било је много других, које су сунчани зрацн подједнако обасјавали; али једино његова је одбијала зраке. Песннк, то је Волтер; па онда ко још? Волтер; и трећи? Волтер; четврти? Волтер. Музичар то је Ришалдо од Капуа, то је Хасе, то је Локателн, то је Терадеглија, то је мој учитељ: то је овај мили Дими, који нема ни нријатну ни лепу сиољашност, алн који, до врага звони, који пева и лепо се изражава. Остало се поред овога малога броја Мсмпона, може нривезатп мичку за реп; на н ми смо убоги сиромаси, бедници, Ах, госиодиие философе, беда је ужасна ствар. Видим је како чучи, разјапила уста да поније неколико гутљаја ледепе воде, која истпче из бурета Данајског. Ја не знам да ли изоштрава ум фплозофа, али oua ђаволски хлади главу неспикову; не пева се добро под овнм буретом! Био сам ја ту,