Delo

РАМОВ СИИОВАЦ 303 па нисам могао издржати. Ту сам глупост једном већ урадио. Путовао сам no Чешкој, по Немачкој, Швајцарској, Холандији, Фландрији, далеко по новом свету. Ја. Под проваљеним буретом? Он. Да, под проваљеним буретом. Био је то Јеврејин имућан и расинач, који је волео музику и моје будалаштине. Свирао сам као што Бог хоће, правио сам се будала; нисам оскудевао ни у чему. Мој Јеврејин био је човек који зна свој закон и тачно га испуњава, по каткад са пријатељем, увек са странцем. Имао је једну опаку нарницу, коју треба да вам причам, јер је занимљива. У Утрехту је била једна дивна блудница: ова га је хришћанка заводила: он јој пошаље једног седог старца са доста великом меницом. Ћудљиво створење одби му понуду. Јеврејин за то паде у очајање. Старац му рече: зашто очајавате? Ако хоћете да спавате са лепом женом, ништа лакше, па чак да спавате и са лепшом него што је ова за којом жудите — „по исту цену уступићу вам своју“. Речено-учињено, старац чува меницу, а мој ти Јеврејин спава са старчевом женом. Дође рок плаћања менице. Јеврејин је пусти на протест и поднесе тужбу против лажне исправе. Парница. Јеврејин каже: „Никад овај човек неће смети да каже по коју цену оп држи моју меницу, а ја је нећу платити. На саслушању он интерпелише старца: „Од куда вам је ова меница? Од вас. Је лп она место позајмљеног новца? — Не. Је ли за набавку робе? Нпје. Је лн за учињене услуге? Не, али није говор о томе, ја сам њен нритежалац, ви сте је потписали и ви ћете је н платитн. — Ја је писам потгшсао. Дакле ја сам фалсификатор? Ви или неко другн чији сте ви агент. Ја сам кукавица, алн вн сте хуља. Верујте ми, не терајте ме до краја, ја ћу рећп све; ја ћу себе обесчастити, али ћу вас уиропастити...“ Јеврејпн не води рачун о претњи, а старац на идућој седницн све откри. Обоје су бплп укорепп, а Јеврејнп осуђен да плати меницу, н тај новац одређен за иомагање сиротнње. Тада се ја одвојнм од њега; дођем овде. Шта да се ради? Требало је иропасти у бедп нлп нешто радити. Кроз главу мп нрођоше све врсте планова. Једап дан прође, и сутра дан се унутим у иаланачко друшто које је и добро н рђаво за позоригате п оркестар. Сутрадан, мпслпо сам да паручим једну од овнх слика обешенпх о мотку на еред раскршћа, а ту бнх ја нз свега грла викао: ево варошн, у којој