Delo

304 Д Е Л 0 је он рођен а ето га где се раставља од оца апотекара, ето га сад долази у престоницу да тражи стан за свога учитеља... ево га пред коленима свога учитеља — коЈи га тера. Ево га са једним Јеврејином, итд. итд. Идућег дана, дигнем се тврдо решен да се придружнм уличним певачима; то не би било понајгоре: ишли бисмо да концертирамо под прозорнма мог драгог учитеља, који би кад ме види цркао од беса. Решио сам се на друго. Ту застаде, као човек који држи £виолину, а руком притеже жице, па потом као убоги сиромах мртав уморан, који нема снаге, коме ноге клецају, готов да издане, ако му когод не баци комад хлеба; своју превелику глад показивао је гестом једнога прста управљеног ка отворешш устима, па онда додаде: То се види. Бацали су ми по комад меса; нас троје нли четворо изгладнелих препирали смо се око њега... 'па онда мислите узвишено, напишите штогод лепо у таквој невољи. Ја. То је тешко. Он. Отуд одовуд па се некако нађем ту; био сам као бубрег у лоју. Изађем. Требаће још један пут трпети глад и управљати прст ка отвореним устима. Ништа није стално на овоме свету, окреће се коло среће. Проклете околности нас воде и воде нас врло рђаво. Затим испивши један гутљај који је остао у флаши, обрати се своме суседу: Господине, будите милостиви, учините ми једну малу услугу. Ви ту имате једну лепу флашу. Зар ви нисте музичар? — Не. У толико боље по вас, јер то су убоги сиромаси... баш за сажаљење. Судбина је хтеладајато будем, ја, док у Монмартру можда, у каквом млину, живи млинар слуга, који ће увек слушати само ударање запињаче, а који би можда дао и најлепше песме... У млин, у млин, ту је твоје место. Ја. Ма чему се човек одао, природа га је на то одредила. Он. Она необично крсти. Што се мене тиче, ја не гледам са велике висине, где се све меша, као човек који маказама сече шкодљиве гране на дрвету, као гусеница која грпзе лишће, одакле се виде само два различна инсекта, сваки на своме нослу. Попните се на врх Меркура, па ако вам се свиди, а угледајући се па Реомира, ту класу мушица одатле делнте у гусеннце, грбе, дугоноге, пауке. Ви, као типови међу столарпма, дрводељама, мајсторима који покривају кровове. Међу пгра-