Delo

РАМОВ СИНОВАЦ ЗОб чима, певачима, ту је ваш посао: ја се у то не мешам. Ја живим у овом свету и у њему ћу и да остапем. Али ако од природе зависи имати добар апетит, на који се враћам, увек, под утиском који увек добијам, ја налазим да пије баш добро имати увек шта јести. Каква ђаволска економија: неки имају свега у изобиљу, а неки опет, којима као и овоме досађује стомак и који су ненрестано гладни као и ови, немају шта да окусе. Што је најгоре, то је наше скучепо држање, у коме нас невоља држи; јер сиромашак на иде као остали, он скаче, пузи, увија се,^вуче се, проводи живот заузимајући положаје и вршећи дужности. Ја. Какве положаје? Он. Идите питајте Новера. Друштво их има више него што зна његове вештине. Ја. Па и ви сте се ето, да се послужим вашим изразом или изразом Мовтежа, нопели на врх Меркура, па посматрате разне пантомиме рода људског. Он. Не, не, кажем вам: ја сам и сувише тежак да се пењем тако високо. Нека глупаци пребивају по облацима, ја не идем даље од земље. Гледам око себе и заузимам позиције, или се занимам гледајући какве позиције други заузимају; ја сам одличан глумац као што ћете из овога увидети. (Потом се поче смејати, подражавати неком обожаваоцу који преклиње, љубазном човеку: десну ногу пружи напред, леву назад, леђа сави, главу подиже, разјапи вилице, пружн руке ка неком предмету, почека заповест, примп је, оде као муња, врати се, и како му је била пописана сва покретна пмовина, о њој положи рачун; све што паде оп подпгне, под ноге меће јастук или столичицу, држи тањнрић, примнче столицу, отвара врата, затвара прозор, нушта завесе, врши дужност домаћина и домаћице; укочн се, опусти руке, стоји право; затнм је слушао, хтео је са лица да чита п наставн:) ето моје пантомиме, готово је иста као и пантомима ласкача, удворнца, слугу и просјака. Лудости овога човека, причања опата Гаваннја, будалаштине Раблеове, ио каткад су ме павеле на дубоке сањарије. Има три магацина из којнх сам се снабдео смешннм маскама, да нх метпем на лица најозбиљннјих личпости, а ја гледам Панталона у нрелату, сатнра у иредседнику, свнњу у калуђеру, глупака у министру, гуску у његовом најблнжем чиновпнку... Али по вашем рачуну, кажем ја овоме моме човеку, пма доста Дело, књ. 52. 20