Delo

РАМОВ СИНОВАЦ 307 Ја. На рачун природе. Коме се дивљак обраћа? — земљи, животињама, рибама, дрвећима, трави, корењу, потоцима. Он. Рђава храна. Ја. Р1ма је довољно. Он. Али рђаво служи. Ја. Па ипак њу људи узимају да би накпадили другу. Он. Али признаћете да наши кувари, колачари, продавци печења, угостиоци, посластичари својом рукотворином уносе по мало и свога. Како је ваш Диоген живео строго дијетално, сигурно је имао органе врло иривикљиве. Ја. Варате се. Циничка хаљина некада је била наша калуђерска хаљина, са истим својством: циници су били кармелитски и францишкански калуђери у Атини. Он. Вас ту издвајам. Диоген је исто тако био глумац ако не пред Иериклом, а оно бар пред Лаисом н Фрипејом. Ја. Још се варате; други људи су доста скупо куповали блудницу која се њему нодала. Он. Али менитреба добар кревет, добра храна, топло зимско одело, лако летње одело, потребан ми је одмор, новац и много друго шта, што бих радије стекао наклоношћу него радом. Ја. Па ви сте онда ленштина, гурман, кукавица, подла душа. Он. Ваљда сам вам то казао. Ја. Све то без сумње у животу има вредности, али ви и не осећате колико вам је тешко што сте такав. Н сад сте, а и били сте, и у будуће ћете бити грозан глумац. Он. Тако је, ну до сад ми је било лако, а од сад ће ми бити тешко да се правим друкчпји него што с.ам. Али по вашем причању ја видим да је јадна моја женица била прави филозоф, храбра као лавица; дешавало нам се да ни хлеба немамо, ни кршене паре; а готово све смо били продали. Онда се обично извалим на кревет, лунам ту главу ко ће ми позајмити којп талир, који му, наравпо, никада не бпх вратио, а она, весела као тичица, седне за гласовпр, пева п пратн ме; био је то славујев глас, жалим што је нисте слушали. Кад сам ишао на какав концерат, водио самјесобом, уз нутсам јој говорпо : Хајд', госпођо, изазовите днвљење, покажпте своју способност н евоје дражн, занесите, одушевнте...“ Дођемо тамо, опа пева, заноси, одушевљава... Авај, ја сам је уиронастпо, јадна женица! Сем тога што је била талентпрана, она је имала ванредпо мала уста, зуби су јој били низ бисера, па какве очи, а ноге као у срне, 20*