Delo

54 Д Е Л 0 Казали смо, полазна тачка Монтењу је скентицизам: људге се ни у чему не слажу и ништа не знају. Том општом сумњом он би да стане на пут верској нетрпељивости, која је досгизала до фанатизма у ово време. Ко има права: католици, или протестанти? Најпростији одговор је, ко би то могао знати!: Скептицизам је, дакле, средство да се иосред ратова живи у миру; он је и начин да се ратови стишају. Из тог скептицизма излази ипак једно тврђење: да је ираво и добро — угодно живети. Две су ствари са свим сигурне, а то су задовољство и бол. „Наша велика и моћна мајка природа“ учи нас да избегавамо бол и да тражимо задовољство. „Природа је, вели Монтењ, благ вођа; исто толико благ колико разборитиправедан: ја свудаистражујем њен траг... Потпуно и божанско савршенство је умети поштено уживати свој живот.“ Ову врсту чисто францускога, епикурејског оптимизма, срели смоједном већкод Раблеа. Монтењ сад иде корак даље, тежећи да уђе у templa serena највиших душа. Он проповеда љ^бав према отаџбини, према жени и деци, само утолико уколико нам њихов губитак не би реметио спокојство. Даље, треба умети умрети. Најбоље је помирити се с мишљу о смрти и резигнирати се. Али нам живот тпме постаје још дражи. Ово бар мало живота што нам на земљи остаје проживимо како ваља. Непријатељ нам није смрт, него бол. Бол једино треба избегавати. А шта Монтењ разумепод болом, то је више физички бол, него душевне патње. Дакле, још једна црта сензуалнога француског духа, који је тако непрступачан сентименталности и меланхолији. Као што видимо, сав се морал Монтењов састоји у извесној. вештини — живети угодно и пријатно, у једноме практичном епикуризму и финој себичпости која нити искључује љубав, нитијој се подаје. Тај се морал противи хришћанскоме моралу, који, напротив, проповеда самоодрицање, пожртвовање и милосрђе. Најзад, Монтењу је главно да буде мира. Зато, да би сџ одржао мир, треба се помирити с оним обликом државне управеу ком смо са затекли, и постојећим властима треба се у свему покоравати. Иако мало Хришћанин, он ће, споља бар, бити добар католик, зато што је таква вера његовог краља и његове земље.. По њему, боље би било да се Реформација није јавила; али кад. је већ створена треба ]е пустити. И верска трпељивост је даклџ