Delo

АНА КАРЕЊННА 61 је сад не треба дирати и покретати, иначе ће изићи једна збрка, — п с тога је, стојећи пза ђакона, продужио да мисли о својим стварима, не слушајући и не удубљујућн се у ђаконово читање. „Како је много израза у њеној руци“, мислио је он, сећајући се, како су јуче седели за оним столом у углу. Они нису имали о чему да говоре, као што је то готово увек у то време, и она* метнувши руку на сто, стезала ју је и опружала, па се сама насмеја, посматрајући њено кретање. Он се сети, како је пољубио руку и како је затим разгледао састављене линије на ружичастнм длановима. — „Опет помплос“, помисли Љовин, крстећи се, клањајући се и посматрајући гипко кретање леђа ђаконових за време клањања. — „Она узе затнм моју руку и разгледаше линије: „Ти имаш дивну руку, казала је“. И он погледа у своју руку и на кратку руку ђаконову. — „Да, скоро ће да се сврши“, мишљаше он. „Не, чипи ми се да ће опет спочетка“, помисли он, ослушкујући молитве. — „Не, свршава се; ево већ метанише. То је увек пред свршетак“. Примивши неприметно руком, у плишаном зарукављу, хартију од три рубље, ђакон рече да ће записати и, јако ударајући новим ципелама по плочевљу празне цркве, оде у олтар. Кроз један мннут он се промоли отуд н позва Љовпна. Затворена дотле мисао покрепу се у глави Љовиновој, али он похита да је отера. — „Удеси ће се па неки начин“, помисли он и пође амвону. Он се попе на степене и окренувши се у десно, спази свештеннка. Чичица свештеник, са ретком полуседом брадом, уморним, добрим очима, стојао је код налоње и прелиставаа требник. Поклонивши се овлаш Љовину, он одмах поче уобичајеним гласом читати молитве. Свршивши их, он учини велику метанију и обрати се лпцем Љовину. — Овде Христос невидљиво предстоји, примајући вашу исповест, — рече он, показујућп на Раснеће. — Верујете ли ви у све оно, чему нас учи Света Апостолска Црква? — настави свештеник, одвраћајући поглед од Љовина и слажући руке под епитрахиљ. — Ја сам сумњао, сумњао сам у све, — проговори Љовнн непријатним за себе гласом и ућута. Свештеник очекну неколико секунада, да ли неће он још штогод рећи, н затворивиши очи, рече брзим владимирским1) нзговором: 1 Назив једне руске губерније.