Delo

АНА КАРЕЊИНА 65 — Да, бешале, у сипу. Знаш, — обрати се Љовин брату, — Михаило Семјонич пише дело о храњењу и... — Не, немојте заплетати. То је свеједно, о чему пишем. Ствар је у томе да ја заиста волим сипу. — Али она вам неће сметати да волите жену. — Она неће сметати, али жена хоће. — Зашто? — Ево видећете. Ви ето волпте газдинство, лов, — пазите само! — А данас беше Архип и каже да ирваса има много у Прудном, и два медведа, — рече Чириков. — Ви ћете их већ и без мене потући. — Е, то је истина, — рече СергијеЉванович. — Па можеш се и у будуће опростити са ловом на медведе, жена те јамачно неће пустити! Љовин се осмехну. Представа, да га жена неће пустити, беше му тако пријатна да је био готов да се на свагда одрече задовољства да види медведа. — Али ипак штета је што ће без вас та два медведа да убију. А сећате ли се последњи пут у Хапилову?.. Диван бп лов био! — рече Чириков. — Није узалуд установљен овај обичај праштања са момачким животом, — рече Сергије Иванович. — Ма како да ћеш бити срећан, ипак жалиш за слободом. — Осећате ли се онако као и Гогољевски младожења, да би чисто кроз прозор ђипили? Признајте! — Сигурно осећа, само не признаје! — рече Катавасов и грохотом и насмеја. — Што, прозор је отворен... Хајд’мо сад у Твер! Медведнца ]е сама, може се ићи на легало. Збиља, хајдмо влаком у пет часова! А ови овде како хоће, — рече смешећи се Чириков. — Али верујте, тако ми Бога, — смешећи се рече Љовин, — ја не могу де нађем у својој души тај осећај жалости за својом слободом! — Та код вас је сад у души такав хаос да ништа и не можете наћи, — рече Катавасов. — Чекните, док се мало разаберете, наћи ћете! — Не, ја бих осећао макар мало да ми је, осим свога осећаја... (он не хтеде да каже пред њима љубави) и среће, ипак Дело, кн>. 53. 5