Delo

66 Д Е Л 0 жао да изгубим слободу... Напротив, ја се радујем томе губитку слободе. — Рђаво! Изгубљен човек! — рече Катавасов. — Али испијмо за његово исцелење, или пожелимо му само да се бар један стоти део његових сањарија испуни. И то he бити таква cpeha, какве још није било на земљи! Ускоро после ручка гости одоше, да би успели да се преобуку и спреме за свадбу. Оставши сам и сећајући се разговора ових момака, ЈБовин се још једанпут упита: постоји ли у његовој души тај ocehaj жаљења за својом слободом, о коме они говораху? Он се осмехну на ово питање. „Слобода? Нагато слобода? Cpeha је само у љубави и жељама; мислити њеним жељама, њеним мислпма, то јест, без сваке слободе — ето, то је срећа!“ „Али знам ли ја њене мисли, њепе жеље, њене осећаје?“ одједном му шапну некакав глас. Осмејак ишчезе с његовог лица и он се замисли. И одједном га обузе чудноват осећај. Обузе га страх и сумња — сумња у све. „Шта ћемо, ако ме она не воли? Шта ћемо, ако се она удаје за мене само зато да се уда? Шта ћемо, ако и она сама не зна шта ради?“ ииташе се он. „Она се може освестити, и, тек удавши се, појмиће да ме не воли и да није могла волети“. И чудновате, најгоре мисли о њој почеше му долазити. Он осети љубомору на Вронскога као год пре годину дана, као да је оно вече, кад ју је видео с Вронским, било јуче. Он подозреваше да му она није све казала. Он брзо скочи. „Не, то не може тако!“ рече он у себи с очајањем. „Идем до ње, питаћу је, рећи ћу последњи пут: ми смо слободни, није ли боље да се зауставимо? Све је боље, него ли вечита несрећа, срамота, неверство!!“ С очајањем у срцу и са срџбом на све људе, на себе, на њу, он пзађе из гостионице и пође к њој. Он је затече у задњим собама. Она сеђаше на сандуку и нешто расиоређиваше са девојком, претресајући гомиле разнобојних хаљина, размештених на наслонима од столица и по патосу. — Ах! — узвикну она, спазивши га и сва засијавши од радости. — Како си ти, како сте ви (до овог последњег дана она му је говорила час „ти“ час ,,ви“)? Нпсам се надала! А ја ето претресам моје девојачке хаљине и гледам коју ћу коме...