Delo

АНА КАРЕЊПНА 69 тискали су се око прозора, гурајући се, препирући се и загледајући кроз решетке. Преко двадесет каруца жандарми су већ били постројили низ улицу. Полицијски официр, не марећи за мраз, стајао је код улаза, сијајући се у своме мундиру. Још су непрестано долазили екипажи, и у цркву улажаху час даме у цвећу, са подигнутим шленовима, час мушкарци, скидајући капе или црне шешире. У самој цркви беху већ запаљена оба полијелеја и све свеће код местних икона. Златан блесак на црвеном фону пконостаса, позлаћени изрези на иконама, и сребро паникадила и свећњака, и плоче на поду, и ћилими, и црквени барјацп изнад певница, и степени амвона, и старе поцрнеле књиге, и подрасници, и стихари, све је то било обасуто светлошћу. На десној страни топле цркве, у гомили фракова и белих вратннх марама, мундира и штофова, кадифе, атласа, коса, цвећа, огољених рамена и руку, и дугачких рукавица, водио се уздржљив живахан разговор, који чудновато одјекиваше у високом црквеном кубету. Сваки пут, чим би се разлегло шкрипање врата, разговор се у гомили стишавао и сви су се освртали, очекујући да виде младожењу с невестом. Али врата се већ отвараху више . од десет пута, и увек то беше — или закаснелп сват или сватица, који се придруживаху групи званих, на десно, или посматрачица, која је успела да превари или умилостиви полицијског официра, и која се придруживаше туђој гомили,'на лево. И своји, и туђи већ беху прошли кроз све фазе очекивања. Спочетка су мислили да ће младожења с невестом скоро доћи, не придајући никаквог значаја овоме закаснењу. Затнм почеше све чешће и чешће погледати на врата, поговарајући да се није штогод догодило. Затим ово задоцнење постаде већ незгодно, те се и рођаци и гости стараху да изгледају као да не мисле о младожењи, већ да су заузети својим разговором. Протођакон, чисто потсећајући на вредност свога времена, нестрпељиво је кашљуцао, од чега су дрхтала стакла на прозорима. За певницама сечујаху час пробе гласова, час ишмркивање певача. Свештеник непрестрно шиљаше час црквењака, час ђакона да сазнају, је ли дошао младожења, и сам, у љубичастој мантији и везеном појасу, све чешће и чешће извириваше кроз побочна врата, ишчекујући младожењу. Напослетку, једна дама, погледавши у часовнпк, рече: ово је чуднаствар! — и сви се гости узнемирише и почеше гласно изражавати