Delo

70 Д Е Л 0 своје чуђење и незадовољство. Један од деверова оде да види,. шта се догодило. У то време Кити је, већ давно сасвим обучена, у белој хаљини, дугачком валу и венцу од неранџастог цвећа, са кумом и својом сестром Љвовом, стајала у сали дома Шчербацких и гледала кроз прозор, узалуд ишчекујући већ више од пола сата извешће од свога девера о доласку младожењином у цркву. Међутим Љовин је у панталонама, без прсника и фракаг ишао тамо амо по својој собн, непрестано извирујући на врата и разгледајући но ходнику. Али у ходнику није било онога, кога је он очекивао, и враћајући се са очајањем, он се обраћао Степану Аркадијевичу, који је мирно пушио. — Да ли је икада био човек у оваквом ужасном, лудачком положају! — говораше он. — Да, глуноје, — потврди Степан Аркадијевич, смешећи се. — Али умири се, сад ће донети. — Али како! — са уздржљивим бесом говораше Љовин. — II ови лудачки отворени прсницп! Није могућно! — речеон, гледајући у изгужване груди своје кошуље. — II шта ће бити, ако су ствари већ одвучене на жељезницу! — узвикну он у очајању. — Тада ћеш обући моју. — Давно је тако требало. — Не ваља бити смешан... Чекни! Образоваће се. Ствар је била у овоме: кад је Љовин тражио да се обуче,. Кузма, стари слуга Љовинов, донесе фрак, прсник п све што је било потребно. — А кошуља! — викну Љовин. — Кошуља је на вама, — са мирним осмејком одговори Кузма. Кузма се није присетио да остави чисту кошуљу, и добивши наређење да све упакује и одвезе до Шчербацких, одакле ће вечерас младенци отпутовати, он је тако и поступио, упаковао је све, осим фрака. Кошуља, која је обучена јутрос, беше изгужвана и неупотребљива код отворених прсника. Шиљати до Шчербацких било је далеко. Послаше да се купи кошуља. Лакеј се врати: све је затворено — недеља. Послаше до куће Степана Аркадијевича, (донеше кошуљу, али она беше многоширока и кратка. Послаше најзад до Шчербацких да распакују ствари. Младожењу очекиваху у црквп, а он, као затворена