Delo

АПА КАРЕЊИНА 73 напослетку, узео невесту за руку као што је требало, свештеник пође неколико корака пред њима и стаде код налоње. Гомила рођака и познаника, са жагором и шуштањем шлепова, помакоше се за њима. Неко се саже и поправи невестин шлеп. У цркви наста таква тишина, да се чујаше падање капљица од воска. Чичица-свештеник, у камилавци, са сјајним као сребро седим праменовима косе, раздељене на две стране иза ушију, извадившп малене старачке руке испод тешке сребрне одежде са златним крстом на леђима, стаде нешто пребирати код налоње. Степан Аркадијевич пажљиво приђе к њему, шапну му нешто и намигнувши на Љовина, врати се опет натраг. Свештеник запали две украшене цвећем свеће, држећи их са стране у левој руци тако да је восак са њих капао лагапо, и окрете се лицем младенцима. То беше онај исти свештеник који је исповедао Љовина. Он погледа уморним и тужним погледом у младожењу и невесту, уздахну и извадивши испод одежде десну руку, благослови њом младожењу и тако исто, али са нијансом пажљиве нежности, метну сложене прсте на приклоњену главу Китинкину. Затим им даде свеће и узевши кадионицу лагано се удаљи од њих. „Је ли могућно да је ово истина?" помисли Љовин и обазре се на Кнтинку. Он спази у неколико озго њен нрофил и познаде по једва приметном нокрету њених усана к трепавица да је осетила његов поглед. Она се не обазре, али се високи набрани колир заљуља п подиже ка њеном ружичастом маленом уху. Он виде да се уздах заустави у њеним грудима и задрхта малена рука у дугачкој рукавици, која је држала свећу. Све бриге око кошуље, задоцнење, разговор с познаницима, рођацима, њихово незадовољство, његов смешан положај, све одједном ишчезе, и њега обузе радост н страх. Леп, крупан протођакон, у сребрном стихару, са рашчешљаном кудравом косом, чило изађе напред и подигавши навикнутпм покретом на два прста орар, стаде према свештенику. „Бла-го-сло-ви вла-ди-ко!“ лагано један за другим, нихајући ваздушне таласе, разлегоше се свечани звуци. „Благословен Бог наш всегда, ниње и присно, п во вјеки вјеков,“ смирено на распев одговори чичица-свештеник, проДУжУЈући да пребира нешто на налоњи. И напунивши целу цркву од прозора до сводова, складно и широко подиже се,