Delo

74 Д Е Л 0 појача се, застаде у магновењу и тпхо ишчезе пун акорд невидљивог хора. Молили су се као и увек „о свишњем мирје и спасенији, о Синодје, оГосударје; молили су се и „о ниње обручајушчихсја рабје Божијем Константиње и Екатериње“. „0 јеже низпослатисја им љубви совершењеј, мирњеј, и помошчи, Господу помолимсја“, као да цела црква дисаше гласом протођакона. Љовин је слушао речи и оне га поражаваху. „Како су се досетили да траже помоћи, баш помоћи?“ мишљаше он, сећајући се свих својих скорашњих сумња и страха. „Штајазнам? Шта ја могу у овом страшном послу“, мишљаше он, „без помоћи? Баш помоћ ми је сад потребна“. Кад је ђакон свршио јектенију, свештенпк се обрати младенцима с књигом: „Боже вјечни, разстојашчијасја собрави в сојединеније“, — читао је он кротким певајућим гласом — „и сојуз љубве положиви им неразрушими, благословиви Исаака и Ревекку, насљедника ја твојего објетованија показави: Сам благослови и раби Твоја сија, Константина, Екатерину, настављаја ја на всјакое дјело благоје. Јако милостиви и человјекољубец Бог јеси, и Тебје славу возсилаем, Отцу и Сину, и Свјатому Духу, ниње и присно и вовјеки вјеков“. — „Амин“, опет се разлише по ваздуху звуци невидљивога хора. „Разстојашчијасја собрави в сојединеније, и сојуз љубве положиви — како је дубок смисао ових речи и како одговара ономе што осећаш у овом тренутку!“ мишљаше Љовин. „Да ли осећа она ово исто, што и ја?“ И обазревши се, он срете њен поглед. II по изразу тога погледа он закључи да је она разумела оно исто што и он. Али то не беше истина, она готово сасвим није појимала речи службе, и чак их није ни слушала за време венчања. Она није могла да их слуша и појима, јер тако силан беше у њој један осећај, који јој испуњаваше душу и који се све више и више појачаваше. Тај осећај беше радост од потпуног остварења онога што се већ пре месец и по дана остварило у њениј души, и штојујеутоку свих ових шест недеља веселило и мучило. У њеној души, онога дана кад му је, у својој хаљини кестењасте боје, у сали Арбатског дома, ћутке пришла и предала му се, — у њеној души тога дана и часа извршио