Delo

АНА КАРЕЊИНА 79 VI Кад се обред венчања свршио, црквењак простре пред налоњом, на средини цркве, комад ружичасте свилене тканпне, хор запева уметнички и сложени исалм, у коме се бас и тенор натпеваху, а свештеник, обративши се младенцима, показа им на прострти комад ружичасте тканине. Ма како да су често обоје слушали да he онај, ко буде први стао на ћилим, бити глава у породици, ни Љовин, ни Кити нису могли да се сете тога, кад су учннили оно неколико корака. Они нису чули ни гласне препирке и примедбе о томе, да је, по мишљењу једних, он стао први, а по мишљењу других — обоје заједно. После обичннх питања: да ли желе да ступе у брак, да се нису коме другом обећали, и њихових одговора који су им чудновато звучали, отпоче нова служба. Кити је слушала речи молитве, желећи да појми њихов смисао, али није могла. Осећај свечаности и светле радости све више и више препуњавао је њену душу и одузимао јој могућност пажње. Молили су се; „јеже податисја им цјеломудрију, и плоду чрева на ползу, о јеже возвеселитисја им видјенијем сннов и дшчереј“. Помињало се о томе, да је Бог створио жену од ребра Адамова, и „сего ради оставит человјек отца и матер, и приљпитсја к жење, будет два в плот једину“, и да „тајна сија велика јест“; молили су се, да им Бог да плодност и благослов, као Исаку и Ревекп, Јосифу, Мојсију и Сепфори, и да виде децу деце своје. „Свеје ово дивно“ мислила је Кити, слушајући ове речи — „све ово и не може да буде друкчије“, и осмејак радости, који је нехотице прелазпо на све који гледаху у њу, спјао је на њеном светлом лицу. — Натакните сасвим! — зачуше се савети, кад им свештеник метну венце и кад Шчербацки дрхтавом руком, у рукавицн на трп дугмета, држаше венац високо изнад њене главе. — Натакните! — прошапута она, смешећи се. Љовин се обазре на њу н порази га оно радосно сијање које беше на њеном лицу; и тај осећај нехотице пређе на њега. Он поста тако исто, као и она, светао и весео. Пријатно им је било да слушају читање апостолске посланице и грмљавину гласа ђаконовог при последњем стиху, која се очекиваше у публици са таквим нестрпљењем. Пријатно нм је било пити из плитке чаше топло вино с водом, а још им пријатније беше кад их свештеник, забацивши одежду и узевши