Delo

АПА КАРЕЊИНА 85 облигатно да узмеш ову собу, — рече она Вронскоме на руском, говорећи му ти, јер је већ разумела да ће им Гољењишчев у њиховој усамљености постати близак човек и да се пред њим не треба крити. — Зар ти слпкаш? — рече Гољењишчев, брзо окрећући се Вронскоме. — Да, одавно сам се занимао, и сад сам помало почео, — рече Вронски, црвенећи. — Он има великог дара, — рече Ана с радосним осмејком. — Ја, разуме се, нисам судпја. Али судије, који знају, то псто су рекли. VIII У овом првом периоду свога ослобођења и брзог оздрављења, Ана се осећаше неопростиво срећном и пуном радости живота. Усноменао несрећи мужевљој није јој загорчавала срећне часове. Та успомена беше с једне стране и сувише страшна, до би се могло мислити о њој. С друге нак стране, несрећа мужевља пружила јој је одвећ велику срећу, те се није могла кајати. Успомена о свему што се десило после њене болести: измирење с мужем, раскид, извештај о рани Вронскога, његов долазак, припрема за развод, одлазак из дома мужевљег, опроштај са сином, — све јој то изгледаше као врућични сан, из кога се пробудила у иностранству сама с Вронским. Успомена о несрећи, заданој мужу, изазивала је у њој осећај налик на одвратност и сличан ономе, који би искусио дављеник, одгурнувши од себе човека, који се за њега ухватио. Тај је човек потонуо. Разуме се, то је било рђаво, али то је био једини спас, п боље је и не сећати се тих страшних подробности. Једно успокојавајуће размишљање о своме поступку имала је она у првим тренуцима раскида, и кад се сад сећала свега што је прошло, она се сећала тога једног размишљања. „Ја сам неизбежно створила несрећу овога човека“, мислнла је она, „али ја нећу да се користим том несрећом; ја се такође мучим и мучићу се; ја се лишавам онога што ми је било најдражије — лишавам се часног имена и сина. Ја сам поступила рђаво, и зато не тражпм cpehe, нећу развод, и патићу због срамоте н растанка са сином“. Али ма како искрено да је хтела да се мучи, Ана се није мучила. Срамоте пикакве пије било. Са оним тактом, којега је тако много било у њих, пзбегавајућн