Delo

88 Д Е Л 0 за то и не трджаше надахнућа непосредно у животу, него посредно, у животу већ уметнички створеном, он се надахњаваше врло брзо и лако, тако исто брзо и лако успеваше да оно што је сликао буде врло слично оној врсти, којој је хтео да подражава. Највише му се допадаше грациозан и ефектан француски дравац, и у томе правцу поче радити портрет Анин, у талијанском оделу. И тај портрет изгледаше и њему и свима, који су га видели, врло успешан. IX Стари запуштени палацо, са високим извајанпм плафоном и фрескама на зидовима, са мозаичним подовима, са тешким жутим штофаним завесама на високим прозорима, вазнама на консолама и каминима, са изрезаним вратима и са мрачним салама украшеним сликама — овај полацо, кад се настанише у њему, самом својом спољашњошћу подржаваше у Вронском пријатну заблуду, да он није толико руски поседник, шталмајстор без службе, колико просвећени љубитељ и заштитник вештина, а и сам — скроман уметник, који се одрекао света, веза и частољубља, ради љубљене женске. Улога коју изабра Вронски, преселивши се у палацо, потпуно му испаде за руком, и, упознавши се преко Гољењишчева са неким интересантним личностима, у прво време беше спокојан. Он је сликао, под руководством талијанског професора живописа, етиде с природе и занимао се средњевековним талијанским животом. Средњевековни талијански живот у последње време тако занесе Вронскога, да је чак шешир и плед преко рамена почео носити средњевековно, што му је врло лепо стајало. — А ми живимо овде и ништа не знамо, — рече једном Вронски Гољењишчеву, који једног јутра дође к њима. — Јеси ли видео слику Михајлова? — рече он, пружајући му тек добивене руске новине и показујући на чланак о руском уметнику, који је живео у том истом граду и који беше довршио слику, о којој се одавно говорило и која беше унапред купљена. У чланку беху прекори влади и академији, што је знаменити уметник био лишен сваког подстрека и помоћи. — Видео сам, — одговори Гољењишчев. — Разуме се, он није без дара, али је узео сасвим лажан правац. Све онај исти Ивановско—Штраусовско—Ренановскп однос према Христу и религиозном живопису.