Delo

90 Д Е Л О пређе су, обично, слободњаци били људи који су се васпитавали на појмовима религије, закона, морала, па су сами борбом и радом долазили до слободњаштва; алп сад се појављује нов тип самониклих слободњака, који ничу и не чувши чак да су постојали закони морала и религије, да су постојали ауторитети, већ који просто ничу на појмовима одрицања свега, т. ј. ничу као дивљи. Бто, он је такав. Он ie син, чини ми се, московског обер-лакеја и нема никаквог образовања. Кад је ступио у академију и створио себи репутацију, он као паметан човек науми да се образује. И обратио се ономе, што му је изгледало као извор образовања — журналистици. У старо доба, знате, човек који је хтео да се образује, рецимо Француз, почео би да изучава све класике: п богослове, и трагичаре, и историчаре, и филозофе и, знате, сав уопште умни посао који би му предстојао. Али код нас ће он сад право ударити на негативну литературу, усвојиће врло брзо сав негативан екстракт, и готов... II не само то, — пре двадесет година он би нашао у овој литератури знаке борбе с ауторитетима, с вековним погледима. он би из те борбе закључио да је било нешто друго; али сада он сместа наилази на такву, у којој се старински погледи не удостојавају чак ни препирке, већ се отворено говорп: нема ничега, evolution, одабирање, борба за опстанак — и то је све. Ја у своме чланку.. — Знате шта, — рече Ана, која се већ одавно обазриво згледаше с Вронским и која је знала да Вронског није интересовало образовање овог уметника, већ га занимаше само мисао, да му помогне и поручи код њега портрет. — Знате шта? — одлучно прекиде она Гољењишчева, — Хајдмо к њему! Гољењишчев се прибра и радо пристаде. Али, пошто уметпик становаше у далеком кварталу, одлучише да узму кола. Кроз један сат, Ана и Гољењишчев на задњем и Вронски на предњем седишту кола, зауставпше се пред новим ружним домом у далеком кварталу. Сазнавши од жене вратареве, која им пзађе у сусрет, да Михајлов пушта у своју студију, али да је сад у своме стану, ту близу неколико корака, они је послаше к њему, са својим картама, тражећи дозволу да виде његове слике. X Уметник Михајлов, као и увек, био је у послу кад му донеше карте грофа Вронског и Гољењишчева. Јутро је провео