Delo

ДАСКАЛ МАНЕ 59 нп на кога другога осим и једино на себе, даскал-Манета из Маврова, тамо негде код Гостивара. Нпје он џнгљаст као млађи другари његови, него је кратак, здеиаст, уочљнв, не безбојан но тачно црномањасг, правилних црта u лобање, — диван Homo Mediterraneus, и то онај словенски, у коме се старинска добродушност рукује са цртом извеснога неиоверења и ишчекивања, као код човека који хоће да те види п чује, иа да се одреди п узме једном за свагда непоколебно сгановиште. Он upe свега није тако лак као шго би се могао при првом иогледу учинити. Он неће да лаже, да бн те само лагао; он неће да ти се иретвара, како бп ти се бољим показао; али ако види и осеги потребу, он има снаге и готовостп и да ти се претвори и да те слаже, па да после зијаш од чуда! II истнна и лаж нмају код њега тачну меру и добар катанац, каогод уређене u пречишћене иобуде за употребу једне или друге. Ове је то лепо у његовој душп уређено, пресавијено u покрнвено са тачном ознаком одозго кад се што може употребитп, разухме се са пуно смисла и разлога. И ово све, рекао би, бпје из његове унутрашњости, на те нагонн да га иажљивије пигледаш, да га после ннкад не заборавиш. Па и на њему је све само његово. У Маврову носе беле чакшире, а он носи црне. мало шире, некако озбиљнпје u госиодскпје. Минтан му је као у осталих сељака, алп опет од боље матерпје и са мање веза. Гуњче жућкастије и тањега сукна, а кече дубље, сасвим црно, да му боље представи жалбу за Кастриотом. Чарапе сасвим црне, ни иринети мавровској моди; цревље плитке, али се сјак е као да њнхов власнпк не жпви у селу но у Солуну, где на сваких пет корака чека Цнганче са четком у руци. Много је муке претурио иреко главе док се и овако могао обући. Борпо се и за школу и цркву, био уцењиван, глобљен, чекан из заседа, затваран u суђен. Зна он, и те како, тамнпце у Призрену, Бпгољу и Скопљу. И све зато што ннје хтео бити Бугарин. Доноеио је књиге, растурао по селима, трпео од сељака много радећн да не оду у туђински тор. Хе, много је препатио. Само зато што је једном Јастребов ручао код његове куће, одлежао је шест месеци у Куршумли-Хану и претрнео многа митарства. Бугарска митрополија нудила му новац и слободу само да се опаметп и окане започете работе, а он одбије, у ако му је душа била дошла у подгрлац од заптијских