Delo

98 Д Е Л 0 времена проводити изван куће, — рече она, устајући и седајући поближе к Дарији. — Разуме се, — прекиде она Дарију Александровну, која хтеде да јој одговори, — разуме се, ја га силом не могу задржати. Ја га и не држим. Сад ће бити трке. Његови коњи трче, и он ће ићи. Мило ми је. Али ти помисли о мени, замисли мој положај .. Та шта говоримо о томе! — Она се осмехну. Дакле, о чему је говорио с тобом? — Говорио је о ономе, о чему и ја сама хоћуда говорим, те ми је лако бити његов адвокат; о томе, да ли има могућности и може ли се... — Дарија Александровна замуцну, поправити, побољшати твој положај... Ти знаш како ја гледам... Али ипак, ако је могућно, треба се удати... — То јест развод брака? — рече Ана. — Знаш ли да ме је једна једина женска посетила у Петрограду, и то Бетси Тверскаја? Ти је јамачно знаш? Au fond c’est la femme la plus depravee qui existe. Она je била у љубавним односима с Тушкевичем, варајући на најгаднији начин свога мужа. И она ми је рекла да неће да зна за мене све донде, докле мој положај буде неправилан. Не мисли да ја сравњујем... Ја знам тебе, душице моја. Али се нехотице сетих... Дакле, шта ти је он казао? — понови она. — Он каже да га мучи ваш положај. Можда ћеш ти рећи да је то егоизам, али то је тако законит и племенит егоизам! Он хоће, пре свега, да узакони своју кћер и да буде твој муж, да има право на тебе. — Која жена, робиња, може бити у толикој мети робиња, као ја у моме положају? — прекиде је она мрачно. — Што је главно, он хоће... да се ти не мучиш. — То је немогућно! Но? — И, сасвим ириродно, да деца ваша имају име. — Каква деца? — не гледајући у Дарију и жмирећи, рече Ана. — Ањи и будућа... — Ту он може бити спокојан, ја више деце нећу имати. — Како ти можеш рећи да нећеш имати. — Нећу имати зато што ја то нећу. И, без обзира на све своје узбуђење, Ана се осмехну, приметивши наиван израз радозналости, дивљења и ужаса на лицу Долином.