Delo

АНА КАРЕЊИНА 103 нзван њега провести излишан дан и одлучи се да сутра неизоставно иде. Међутим Ана, вративши се у свој кабинет, узе чашицу, кану у њу неколико капљица лека, чији се знатан део састојао из морфина, и, попивши и поседевши неко време непомично, утишана и весела духа уђе у спаваћу собу. Кад је ушла у спаваћу собу, Вронски пажљиво погледа у њу. Он је тражио трагове оног разговора, који је она морала имати с ДаријОхМ Александровном, бавећи се тако дугоуњеној соби. Али у њеном узбуђено-уздржљивом изразу, који нешто скриваше, он не нађе ништа, осим лепоте — која га, ма да му и беше обична, још једнако очараваше, — свести о њој и жеље да она на њега дејствује. Он не хте да је упита, шта су говориле, али се надао да ће она сама штогод рећи. Но она рече само: — Мило ми је што ти се Доли допала. Зар не? — Та ја њу одавно знам. Она је врло добра, чини ми се mais excessivement terre-a-terre. Али сам јој се ипак врло обрадовао. Он узе руку Анину и ногледа јој упитно у очи. Она му се осмехну, појмивши друкчије тај поглед. Сутра изјутра, без обзира на умољавање домаћнна, Дарија Александровна спреми се да иде. Кочијаш ЈБовинов, у своме старом кафтану и полукочијашком шеширу, са разнобојним коњима, у фијакеру са закрпљеним крилима, мрачно и одлучно дође пред улазна врата. Опраштање с кнегињицом Варваром и мушкињем беше непријатно Дарији Александровној. Пробавивши један дан, како она, тако и домаћин осетише да нису једно за друго и даје боље да се и не зближују. Само је Ани било жао. Она је знала да сад, по одласку Долином, нико више неће узбунити у њеној души оне осећаје, који се пробудише у њој за време овог састанка. Узбуњивање тих осећаја било је за њу тешко, али она је ипак знала да је то био најбољи део њене душе и да је тај део њене душе брзо обрастао у оном животу, којим је живела. Изишавши у поље, Дарија Александровна осети пријатно олакшање и хтеде да упита људе — како им се доиало код Вропскога, кад одједном кочијаш Филип отпоче сам: