Delo

104 Д Е Л 0 — Богаташи, богаташи, а овса дадоше свега три мерице. Слистише све пре петлова. Шта је три мерице? Само једно мезе. Сад је овас и код механџија по четрес пет копејака. Код нас дају колико год могу да поједу. — Скуп господин, — потврди писар. — А допадају ли ти се њихови коњи? — упита Доли. — Коњи — сила добри. И храна добра. Него ми се нешто учини досадно, Дарија Александровна, не зпам како вама, — рече он, окренувши јој своје лепо п добро лице. — Па и мени такође. Хоћемо ли стићи вечерас ? — Треба да стигнемо. Вративши се кући и нашавши све потпуно срећне и особито љупке, Дарија Александровна са великом живахношћу причаше о своме путу, о лепом дочеку, о раскошности и добром укусу живота Вронских, о њиховим забавама, и не даваше никоме ни једне речи да каже против њих. — Треба познавати Ану и Вронскога — сад сам га више упознала — па да се појми како су они мили и дирљиви, говораше она сад сасвим искрено, заборављајући онај неодређени осећај незадовољства и незгодности, који је обузимаше тамо. XXIV Вронски и Ана проведоше цело лето и један део јесенл у селу, под оним истим погодбама живота, не предузимајући никакве мере за развод брака. Решили су бпли да никуда не иду; али су обоје осећали, што су више живели сами, особито у јесен без гостију, да онн неће издржати тај живот и да ће га морати променити. Изгледало је, да је живот њихов био такав да се боље ннје могло пожедети: било је свега у изобиљу, било је здравље, било је дете и обоје су имали занимање. Ана је и без гостију исто онако била заузета собом и врло много је читала — и романе, и озбиљне књиге, какве беху у моди. Она је поручивала све оне књиге, о којима се с похвалом говорпло у страним новинама и часописима које је примала, и читала пх с оном пажљивошћу нрема садржини која бива само у усамљености. Осим тога, она је све предмете, којима се занимао Вронски, изучавала по књигама и специјалним • журналима тако, да се он често обраћао њој с агрономским и архитектурним питањима, а понекад чак и са питањима спорта и коњарства. Он се дивио