Delo

II 3 Д А Ј И Ц А 19 вана, па му шану да ће знак за напад бити кад он каже: „Хајде!“ Затим пожури и стиже Александра, њему рече, кадчује: „Готово“, да ухвати Шишка за десну руку. Милану је било стављено у дужност да Николин отац не измакне и не направи ларму у селу. Све их је била обузела хладноћа и непријатност, али се веселост не изгуби са њихових лица. Сави је још раније казано да позове Шишка и да онда иде право својој кући и да се не шали главом. Као мачке пришуњаше се и прескакаше ниску ограду, да их ни пси не осетише. Шишко још није био легао. Прозори на горњем одељењу куће светлели су се. Са чардака допираше жагор жена и деце што се намештаху да спавају. Сава се, у пратњи војводе и Аце, попе уз дрвене басамке, прескочи вратанца од чардака и залупа на врата. У авлији се диже лавеж, жене ућутише на доксату, а Шишков отац, запита јасно: „Ко је то?“ — Ја сам, Сава! — Има ли још кога? — проговори Шишко приближујући се вратима. — Има, пријатељи наши, — процеди Сава. Хајде отварај! Брава шкрипну и на вратпма се достојанствено показа Шпшко, држећи руку на револверу за појасом. Кад виде војводу, пружи хладно руку те се рукова и позва све унутра, мотрећи као мачка сваки покрет њихов. — Ја ће да идем, — рече Сава, копрцајући се. — Не знају твоју кућу те им показа. Остајте со здравје. — Море, сврати се! — нуди га Шишков отац, омален старчић са дугим белим брцима и скоро избријаном брадом: — има време да се наспијеш. На једно вино само. — Не могу, не могу! — брани се Сава трчећи низа степенице, — рано ће да идем на њиву. Кроз узан ходник, на четири корака десно од улаза, била су врата од собе Шишкове. Два мала узана прозора гледала су на доксат где лети спавају жене и деца. Соба, не баш пространа, беше закрчена дињама, лубеницама, јабукама и крушкама од чега је цела кућа мирисала. Наоколо извешено одело, богати ћилимови, слике и други украси одаваху богаство и удобност. Ушавши унутра, Шишко зовну жену те рашчисти један крај собе, простре нове ћилимове и намести наоколо сламне 2*