Delo

46 Д Е Л 0 портретима. Где пх слика, ту њега нарочито интересују колористички нроблеми. У лепоме портрету Јакопа де Страда (у Дворскоме Музеју у Бечу) око плени игра светлости на црвепоме огртачу од свиле. Тако Тицијан беше своју каријеру нортретиста отпочео као сликар лирског расположења духа, а оконча је као бриљантни колорист. Веле, да су Тицпјан и Ђорђоне заједно радили на украсу Фондака деи Тедески у Венецији. Тицијан је имао да декорише фронт, који беше окренут према каналу, а Ђорђоне изабра за себе страну према малој улици. Од овога сликарскога украса данас нема ни трага. Ну младићски радови Тицијанови, спецпјално они са митолошким мотпвима шире око себе ону исту атмосферу, коју и дела Ђорђонова. Отуда се чувени Концерат из Галерије Пити од једних принисује Ђорђону од других Тицијану. Т. з. небеска и земаљска љубав (у Галерији Боргезе у Рпму) дише оним истим дахом, којим су прожете идиле Ђорђонове. Слика је неразумљива као и многе слике Ђорђонове. Пред њом човек стоји као пред једном загонетком. Ипакјеона одувек сматрана као једно од најлепших и најређих дела у целокупној уметности. Позната је обично под именом amore sacro е profano. Изгледа по свему, да је слика илустрација какве сентепције, која уметнику беше дата у извесној литерарној форми, по свој прилици у каквоме латинскоме стиху. За нас је далеко важније, шта је с.тикар овом сликом хтео дати, а то неоспорно лежи у њој самој. Намера уметникова јасно је наглашена у контрасту, који пружају обе женске фигуре у слици представљене. Оне су инача истога раста, истога обличја, са истим цртама лица и истом лепом, плавом косом. Обе су младе и лепе. Ну једна је од њих скоро сасвим нага, а друга је потпуно обучена. Између њих као да се води разговор. Нагота беседи са Обученим. На овоме контрасту оснива се композиција целе слике. Слика је дугачка, а узана. На једној половини њеној доминира једна фигура, а на другој друга. Између њих остаје отворен међупростор, чија је средина наглашена једним великим дрветом у позађу. Иза наге фигуре отвара се изглед на један простран пејзаж. Поглед клизи преко шуме, језера, града, брегова и далекога мора. Иза обучене фигуре изглед затвара један бреговит пејзаж, који се горе завршава једним градом. У средини је насликан мраморни бунар, који је као антички сарко-