Delo

Т II Ц II Ј А Н 47 фаг урешен рељефима. Са обе стране његове седе обе женске. Обучена седи нешто ниже. Лева фигура је потпуно обучена. Њена дуга, бела хаљина од атласа не укрива само прса и врат и скројена је по последњој моди тога доба у Венецији. На рукама има сиве рукавице, а око струка црн појас. У златној коси носи она један фини венац од зелена лишћа и бела цвећа. Пада у очи, што је уметник наготи на супрот ставио тадашње венецијанско модно одело, а не идеалну драперију античку. Обучена жена наслонила је своју леву руку на један велики, округао суд са поклопцем, који стоји на ивици бунара. Деснајој рука почива у крилу, дотичући се неколпко цветова. Откинуто лишће лежи расуто пред њом на мрамору. Она је лепа и отмена, али њена је лепота хладна и безизразна. Осећа се одмах, да је уметник био наклоњенији нагој фигури. Своју леву ногу иснружа она грациозно напред, а десну држи иза ње. Тако се мало у страну окренула од своје сестре. Пружајући своју леву руку у страну, она диже један отворен суд, у коме гори и окреће се својој сестри. Црвена драперија од свиле склизнула је са њена тела и ленрша се на страни. Отворен суд њен има се схватити као контраст затвореноме суду, на коме отпочива рука њене сестре. Покрет наге фигуре развија се у линијама оригиналне лепоте. Силуета њене леве стране и ноге чини једну дугачку, таласасту линију. II десна страна показује заобљену курву у силуети. Између обеју фигура као да се води известан разговор. Изгледа, да нага фигура наглашава својој сестри, како у суду мора бити вечито ватре и како он мора стајати отворен и без цоклопца. У љубави мора бити вечито жара и ништа не треба да спречава њен слободан излив. Ну ове речи не пријањају за охолу и хладну сестру, која, у место свакога одговора, окреће главу п скреће поглед у страну. Тумачења ове слике безбројна су. У XVII веку звали су је Две девојке на бунару. Данас једни у њој виде представљену: праву љубав и кокетерију; невину и засићену љубав. Други би хтели у њој видети представљену параболу о мудрим и лудим девојкама или Венеру, праћену Амором, која се приближује једној дрвенастој смртној да би је љубављу упитомила или Венеру која на-