Delo

68 Д Е Л 0 гласао. Кад то сврши, гласач he, враћајући се назад, узети црвену куглицу у десну руку и почевши од последње кутије, гласаће на исти начин и за посланике са нарочитим условпма који су написани на листп под II...“ Чл. 86. „... У варошима, које бирају више од једног посланика. тај ће се број поделити бројем посланпка које варош има да избере, да би се добио количник гласова према ком се свакој листи одређује сразмеран број посланичких места. У изборнпм окрузима, којп пмају да изберу и посланпке са општим и послаппке са нарочптим уставним условима (чл. 96. и 100. Устава), количпик ће се на пстп начпн изнаћи пос.ебно за посланике кандидоване под I, и посланике кандидоване под II...“ Чл. 87. „ ... Свакој ће се лпсти кандидатској дати толико посланпчких места, колпко се пута количник садржи у гласовима, које је она добила. А у свакој листи количник ће се прилавати најпре кандидату на челу листе, па затим осталпм кандидатима у реду, у којем су назначенп, док се не исцрпе њезпно право на посланичка места. У изборима окружним рачун ће се овај извршити одвојено за кандидате под I и под П...“ Као што се види у овом Изборном Закону уставне одредбе о квалификованим посланицима схваћене су у том смислу, да њих треба на кандидатским листама ставити под II. и за њих изналазити засебан количник, како би се на тај начин обезбедио сигуран улазак у Н. Скупштину двојици квалификованих посланика из сваког округа. Специјално пропис носледњег става чл. 100. Устава о одвојепом бирању схваћен је у оном истом смислу, у ком га и ми схваћамо и „одвојено бирање“ изведено је двема куглицама. Свакако да је овај начин најпрактичнији. Увођење засебпих кутија за квалификоване посланике избегнуто је, и тако су излишни трошкови уштеђепп. Али је овзј Изборни Закон важио само за једне скупштинске изборе: на дан 14 септембра 1889 и чим је се Н. Скупштина у јесек те годнне састала у редовап сазив, једно од првпх питања, пред којима је она стајала, било је доношење новог, сталног Изборног Закона. Владаје изашла са Пројектом Изборног Закона и чл. 70., који је говорио о начину гласања са двема куглицама био је готово, са незнатним изменама, прост препис чл. 69. Привременог Изборног Закона од 26 априла 1889. Међутим скупштински одбор, који је прегледао овај Пројект, измени предложени чл. 70. у том смислу, да се истина гласа белом