Delo

0 КВАЛИфикОВАНИМ ПОСЛАНИЦИМА 69 куглицом за кандидате са општим, а црвеном за кандидате са нарочитим условима, али да се обе' куглице даду бирачу од један пут у руку, па да тако бирач завлачи у кутије руку са обема куглицама. Тако су пред Скупштину изашле две редакције: једна владина, а друга одборска. Најзад се у самој Скупштини при претресу појавила и трећа редакција, која је истина пропала на првом читању (када је победила владина), али је зато на другом читању ипак успела да придобије за себе већину. Та трећа редакција, која је ушла у чл. 69. Закона о изборима народних посланика од 25 марта 1890 г. гласи: „ ... За овпм he председепк датп гласачу једну куглицу. Гласач кад прпчи куглпцу метеуће је у десну руку и затворпти је, па са тако затвореном руком прилазиће свакој кутији редом п у сваку онако затворепу завлачити; куглицу ће, прп том, спустити у ону кутију на којој је прилепљена она кандидатска лпс.та за коју он хоће да гласа. Кад из последње кутнје пзвуче руку, гласач ће је онда пред свпма отворити тако, како сваки може видетп да куглпце у њој впше нема п да је гласао"... Усвојено је дакле гласање једпом куглицом, те зато нп чл. 52. није више предвиђао две врсте куглица. Све остале одредбе, које се тичу избора квалнфикованих носланика остале су исте као и у Привременом Изборном Закону од 1889. Дискусија о чл. 69. новог Изборног Закона била је у Скуиштини необично жива и, као што се види, најзад је иобедило мишљење, које није било изражено ни у Пројекту владином, ни у Предлогу одборском и које је на ирвом читању чак и пропало! Два су главна аргумента, која су у Н. Скуиштини употребљена од стране присталица једне куглице. Први се аргуменат базпрао на принцииу гласања за целу листу, израженом у чл. 89. Устава. Ако се дозволи гласање са двема куглицама, онда се греши о то начело, пошто се у овом случају једном куглицом може да гласа за једну, а другом куглицом за другу кандидатску листу. Други се аргуменат ослањао на чл. 42., 86. и 87. Изборног Закона. Рекло се, да се одвојено бирање, које предвиђа чл. 100. Устава постиже потпуно и на тај начин, што се кандидовање посланика са нарочитим условима врши одвојено (на листи „под П.“), затим се количник изналази одвојено, а ту подвојеност управо и хоће чл. 100. Устава.