Delo

0 КВАЛИфиКОВАНИМ ПОСЛАНПЦИМА 71 „На свакој кандидатској листи изборног округа морају бити по два лица, која поред осталих уставних услова, општих за све посланике, испуњавају још и овај нарочити услов: Да су свршили који факултет у земљи плп на страни, пли коју впшу стручну школу, која стојп у ред факултета“. Дакле оног става, који је говорио о одвојеном бирању, нема више. Из овога су онда неки покушали да изведу закључак, да је Устав од 1903 укинуо два количника. а тиме је и избор квалификованих посланика постао само факултативан. Облигаторно је само кандидовање, а избор зависи од редног броја, у коме су забележени на листи. На тај начин, закон који и иосле Устава од 1903 предвиђа два количника — одредбе Избор. Закона о кандидовању под I и под II, о двама количницима и т. д. остале су исте, пошто је Уставом од 1903 враћен у жпвот Изборни Закон од 1890 — неуставан је закон, а пракса у том смислу: неуставна је иракса1. Колико је ово мишљење погрешно, види се најбоље по томе што се оно базпра на последњем ставу чл. 100. Устава од 1888 а ми смо видели, да тај став значи одвојено гласање, као што је на пр. гласање двема куглицама, али никако не значи два количника и гласање једном куглицом, као што се то иогрешно схватило и у Изборном Закону од 1890 год.‘2 И што је у Уставу од 1903 изостављен последњи став из чл. 100. Устава од 1888, ми видимо у томе само један доказ, да је његова садржина нравилно схваћена, и то у оном истом смислу, у коме га и ми схватамо. II како је Изборпи Закон био у главном сасвим добар, а међутим у колизији са Уставом од 1888 и то са једном његовом одредбом, која несумњиво није могла имати више никакав raison d’ etre, то је онда 1903 год. сасвим умесно у чл. 99. новог Устава изостављен носледњи став чл. 100. Устава од 1888 и на тај начин Устав од 1903 и Изборни Закон од 1890 доведени су у потпуну сагласност. Уставотворац 1903 1 ПераМакеимовић, 0 квалпфикованпм посланпцима („Штампа", бр. 30. ов. год.); С в. М. Гребенац, Један или два количника („Штампа“, бр. 49. ов. год.). а Интересантно је поменути, да је г. П. Максимовић као нар. посланик прплпком дебате о Изборном Закону 1889/90 год. био један од најватренијих бранилаца двеју куглица. Он је за две куглпце два пута говорио, приликом оба читања законског предлога п прп томе је базирао своје гледиште на последњем ставу чл. 100. Устава. Дакле п он је онда бпо мишљења да последњп став чл. 100. Устава предвиђа две куглице, а не два количника.