Delo

0 КВАЛИфиКОВАВИМ ПОСЛАНИЦИМА 73 систем израчунавања изборних резултата у том смислу, да се гласови са листа, које не добију количник придају листи са највећим бројем гласова, онда је та измена на сваки начин морала имати извесан циљ. А тај је циљ био, да се обезбеди улазак у Н. Скупштину једној јакој и хомогено.ј већини. Сматрало се — што је сасвим тачно — да је за учвршћење парламентарог режима и за обезбеђење једне способне владавине потребна солидна већипа у Скупштини. А бесмислено би било учинити .један корак у овом смислу, па га после на другом месту — одредбом о једном једином количнику — уништити. Једном руком дати једну повластицу већинп, а другом је руком одузети. Какав циљ то може имати? Зато и онај ratio legis не може бити тачап. Шта више, можемо рећи, он није ни мало духовито измишљен. У прилог номенутог гледишта наводила се даље дискусија у Народној Скунштини, вођена о Уставу 1903. Нарочито се цитиран једаи говор носланика Пере Максимовића. Посланик Максимовић говорио је о чл. 99 Устава, који предвиђа квалификоване иосланике. Повода за говор дао му је посланик М. Арсенпјевић, који је тражио, да место речи „два лица“ стоји „једно лице“, тј. тражио је само једног квалификованог посланика, у место два. На то је посланик Максимовић, као одборски известилац, рекао од речи до речи ово: „Остајом при оном пстом пачелу које сам мало час казао: да смо ми гледалп радећи ове измене, да не мењамо основне одредбе овога Устава, и кад год имате какав предлог, ја вас молим, да то имате на уму, а изгледа ми да се то заборавља. Овде стоји да морају два лица битп квалнфпковаои, алп не стоји да морају бити изабрани. У Уставу од 1888 год. стајало је да морају бпти изабрани. Сад од бирача зависи где he тпм људима дати места на лпсти. Нема места ни бојазни коју предлагач зампшља. Јер, кад је Вечика Скупштина сматрала да треба да донесе једну обавезну одредбу, да треба да има квалифпкованпх посланика, онда ја налазим да ту одредбу треба да одржимо тим пре што сте до сада ималп сенат, а сад сената немате. Вп можете да кажете: нека интелигенција заслужи народно поверење па да буде изабрана. С те стране бпло бп оправдања. Али је овде у пптању да ли се враћа Устав од 1888 год. плп не ? Ја вас поново молим да бпсте то имали на уму при решавању".1 Две су ствари, на које треба нарочито указати у овом говору. Прва је та, да и посланик Максимовић тврди, да се 1 Стенограф. Бел. о раду ванредне Н. Скупштине за 1903 г. Стр. 63.