Delo

74 Д Е Л 0 1903 год. хтело, да се врати у живот Устав од 1888 у свима његовим основним одредбама. Друга је та, да, по мишљењу посланика Максимовића, одредба о обавезном избору квалификованих посланика није битна у Уставу од 1888, али да је битна одредба о обавезном кандидовању и зато само ова последња и улазн у нов Устав. Прва тачка говора посланика Максимовића несумњиво је тачна. То се види и из оне напред цитиране скупштинске резолуције, а то се увиђа и одмах, чим се ма и површно упореде одредбе Устава од 1888 и Устава од 1903. Друга тачка његовог говора не може бити тачна. Одредба о квалификованим посланицима у Уставу од 1888 и о њиховом облигатном избору у сваком округу не може се никако сматрати као нека споредна одредба. То је баш једна од најважнијих карактеристика Устава од 1888 и кад се он 1903 год. имао да врати у свима његовнм главнијим одредбама, онда би се Н. Скупштипа огрешила о једну своју резолуцију, ако би се — по речима посланика Максимовића — квалификованим носланицима обезбедила само кандидација, а не и избор. Срећа је само, што речп посланика Максимовића ннсу уставни текст. Оне показују само њ е г о в о разумевање Устава. Колико је оно правилно, ми ћемо видети и из тога, како су у Нар. Скупштини д р у г и носланици тумачили чл. 99. Устава. Да видимо, дакле, како је текла дебата у Скупштини о чл. 99. Устава?1 После цитираног говора известиоца Максимовића, устаоје понова посланик Арсенијевић и нонова пледира за свој првобитни предлог. Речи известиочеве ннсу њега ни најмање поколебале. Други говорпик је Н. Милетић. Он је био погрешно разумео, да се у чл. 99. задржаза онај став из чл. 100. Устава од 1888, који-каже, да ће се сматратп, да испуњавају онај нарочити услов за квалификоване посланике и они, који нису свршили факултет, али који су били председници или потпредседници Н. Скупштине, министри, дипломатски агенти и т. д. Против те одредбе он је и устао да говори, и кад му је објашњепо, да је та одредба изостављена у новом Уставу, он је онда одустао од речи. Али је карактеристичан почетак његовог говора, који гласи: „Ако пажљиво прочитамо све измене 1 Ibid. Стр. 63—65.