Delo

84 Д Е Л 0 изгледао као човек који потврђује сваку реч Вронскога, он одмах додаде овлаш прекорну примедбу. — Ипак ми је за чудо, грофе, — рече он, — како сте ви,. тако много чинећи за народ у санитарном погледу, тако равнодушни према школама. — C’est devenu tellement comnmn les ecoles, — рече Вронски. — Знате, није због тога, него онако, занео сам се. Дакле^ овуда ћемо у болницу, — обрати се он Дарији Александровнојг показујући на побочни излаз из алеје. Даме отворише сунцобране и изађоше на побочну путању. Прошавши неколико завијутака и изашавши на вратанца, Дарија Александровна спази пред собом на узвишеном месту велику, црвену, са вешто смишљеним облицима, већ готово завршену грађевину. Метални кров, још не премазани бојом, бљештио је на јарком сунцу. Поред довршене грађевине зидала се друга,. окружена скелама, и радници у прегачама метали су цигле, заливали из ведрица малтером и равњали ластром. — Како брзо код вас иде посао! — рече Свијажски. Кад сам био последњи пут, још крова није било. — До јесени ће све бити готово. Изнутра је готово све довршено, — рече Ана. — А шта је ово ново? — То је за доктора и апотеку, — одговори Вронски, спазивши архитектора у кратком капуту, који прилажаше к њему, и извинивши се код дама, пође му на сусрет. Обишавши корито, из кога радници узимаху малтер, он застаде с архитектором и нешто ватрено поче говорити. — Фронтон опет долази нижи, — одговори он Ани која га упита, у чему је ствар. — Ја сам- говорила да треба темељ више подићи, рече Ана. — Да, разуме се, боље би било, Ана Аркадијевпа, — рече архптектор, — али је већ пропуштено. — Да, ја се врло интересујем тиме, — одговори Ана Свијажскоме. који изрази дивљење њеном знању архитектуре. Нова грађевина треба да одговара болници. А она је смишљена доцније и почета је без плана. Свршивши разговор с архитектором, Вронски се придружи дамама и поведе их унутра у болницу.