Delo

88 Д Е Л 0 Дарија Александровна седе на клупу у углу алеје. Он застаде пред њом. — Ја видим да је она срећна, — понови он, и сумња у то, да ли је она срећна, још више порази Дарију Александровну. — Али може ли се то тако наставити? Да ли смо ми добро или рђаво урадили, то је друго питање; али коцка је бачена, — рече он, прелазећи с руског на француски језик и ми смо везани на цео живот. Ми смо спојени најсветијим за нас везама љубави. Ми имамо дете, и можемо имати још деце. Али закон и све погодбе нашег положаја такве су, да се појављују хиљаде компликација које она сада, одмарајући се душевно после свих мука и страдања, не види и пеће да види. II то је појмљиво. Али ја не могу да не видим. Моја кћи по закону — није моја, него Карењинова. Ја нећу ту обману! рече он с енергичним гестом одрицања и мрачно-упитно погледа у Дарију Александровну. Она ништа не одговори и само гледаше у њега. Он настави: — Сутра ће се родити син, мој син, а он је по закону Карењин, он није наследник ни мога имена, ни мога имања, и ма како ми били срећни у породици, и ма колико ми имали деце, између мене и њих нема везе. Она су Карењини. Појмите тежину и ужас овога положаја! Ја сам пробао да говорим о томе Ани. То је дражи. Она не разуме, а ја не могу њој све да искажем. Сад погледајте с друге стране. Ја сам срећан њеном љубављу, али ја морам имати занимање. Ја сам нашао то занимање, и поносим се њиме, и сматрам га за племенитнје од занимања мојих бивших другова при двору и у служби. И, нема сумње, нећу никад променити овај посао за њихов посао. Ја радим овде, седећи на месту, и ја сам срећан, задовољан, и ништа нам више не треба за нашу срећу. Ја волњм овај рад. Cela n’est pas nn piss-aller, напротив... Дарија Александровна примети да је он нешто на овом месту свога објашњења побркао и није могла добро да разуме ово уклањање, али је осећала даје сад, кад је већ почео говорити о својим срдачним односима, о којима није могао говорити с Аном, исказивао све и да се питање о његовој делатности у селу налазило у оном истом одељку срдачних мисли, у коме и питање о односима према Ани. — Дакле, ја настављам, — рече он, прибравши се, Главно је да, радећи, имаш убеђење да све што радиш неће