Delo

368 Д Е Л 0 — Готово да скренемо. Шта знам? — предомисли се он и скрете лево кроз село. Сеоске куће мале, прљаве, јадне. Пред неком мало кукуруза, пред неком поврћа, а око сваке зеленог дрвећа, које помало скрива голотињу села. Погдегде се смешкају кроз лишће петроваче јабуке. Сељанке подстичу ватре на огњишту. Свака кућа, у коју сам завирила, личила ми је на малу ковачницу, у којој има само ватре, дима и чађи. Али не, ево неколико белих кућа са завесама и с вештачким цвећем од папира на прозорима. Њих је само неколико, па опет голотиња, чађаве кућице, губери а поњаве на плоту и неки тавни дроњци — сиротињско опрано рубље; — затим опет баште с дудовима и пачићима, сјабукама и дечурлијом, празни кошеви, дим, ватре, пси и напослетку један велики бунар с ђермом, једна бара по којој плови јато гусака, валов пред бунаром и поред њега једна набељена девојка стоји и поји краву. II напослетку поље, широко и дугачко поље, пуно богаства и наде сељакове, пуно зеленог, набубреног класја и високог, густог као шума кукуруза, пуно кретања боја и сунца, пуно лепоте. Коњи каскају, кола се тресу и теби је пријатно, пријатно и од кретања које осећаш и од кретања, које гледаш. Сунце се добродушно смеши, као да ужива у своме уметничком делу, а кукурузи шуме и жито се таласа, као да осећају значај СЕога задатка. И у томе озбиљном, таласавом зеленилу жита тек зацрвене гдегде булке, читава гомила гори на сунцу и гиба се, па те тргне као иза сна и обрадује и учини ти пријатност, као звучни грохотни детињски смех. У ваздуху се осећа неки мек, широк покрет, и теби се чини да сви ниски класови у таласавом аеленом мору жита и сви високи струкови кукуруза, нијајући своје дугачке, бледо зелене тракове, невају једногласно сочну песму сазревања. А на ту страну, ка којој беже таласи, повија се груба кошуља мога кочијаша и испод затегнутог платна оцртавају се његове мршаве а снажне мишице и плећа, а слободан врат и мени окренут профил показују покрет форме, мускула и нерве силно извајане бронзе, која је оживела. А његове питоме плаве очи испод накострешених, страшних, седих обрва једнако ме подсећају на нешто далеко и нејасно,.