Delo

ЈЕДАН ДАН ПУТОВАЊА 371 даље на трави два човека су довршивали доручак, а један младић је потрбушке лежао поред њих. Нећу да силазим. Кроз ноге ми пролази струја од вожње, кроз тело ми клизи сунце, око мене светлост, а преда мном слика. Слика, блистава и свежа. Само она не мирише на неосушене боје, већ на ивањско цвеће, на мокру земљу и на зеленило. На левој страни гомила брда, обраслих младом шумом, пропињу се једно преко другог и потсећају на групу гигантских младих животиња, које су веселе и смеле и силне и којима је озбиљно пало на памет да дохвате небо. Као презајући да је не опазе или бар старајући се да умакне њиховој ћуди, јурила је страшљиво из једнога кланца река и летела на супротну страну тако брзо да те ухвати страх од мисли: сад, сад ће да поплави лепу жуту ливаду, прошарану где где по ивањском цвећу плавом сасом и белим радама. Али не: наишавши на ниже земљиште, река се нагло окретала на другу страну и остављала изненађене и зачуђене старе врбе, које су шириле своје криве гране и шумом свога лишћа као да су питале: шта учини? А река је између редова младих врба већ спорије ишла даље, лењиво се гибала и бљештала и пенушила и гонила и цепала своје бистре таласе и, као да се кикотала своме успеху и својим гледаоцима, весело шуштећи, љуљала сенке младих врба и пуштала до дна, до свога испраног шљунка сунчане зраке и моје погледе. А ја гледам како се сужава и губи река и како се два реда врба у даљини спајају у један и како се он и сужава и како се више њих шири небо, испод кога плове у светлости ливаде и шумарцп и виногради и њиве и село које се у даљини стапа с небом. Греје и светли сунце и од његове близине и светлости бледи и дршће небо, а земља се смеје и скоро поцикује од радости због своје лепоте и обиља боја. Каква слика, каква лепота! А ја нисам сликар! IIу срцу, у гробљу мојих светиња, мојих срушених снова буди се нов живот... II мепи се чини да на томе гробљу ниче и нагло расте високо дрво туге, које се повија и дршће и шуми и стрепи и трза се, свесно своје немоћи да расплаче небо и умило■стиви судбу... 21*