Delo

ЈЕДАН ДАН ПУТОВАЊА 373 да потрчим, ни да пођем уз брдо, па мука. Не знам шта то може да буде — говорио је онај младић и нритискао леву страну груди уз земљу. — Јеси ли што пио? — пита га старији од оне двојице што су јели. — Јесам, брате, и пио врућу ракију с медом и вино с бибером и парно се црепом, па ништа не помаже. Питао сам и доктора, а он каже да идем у бању, али није у ову нашу, него у неке Врњце. Како да није! Бања ми под носем, а ја да идем на крај света — у Врњце. — Море, зац знаЈу доктори? Лажу за паре. Испарн се ти неколико пута, па ће све да прође. То је теби од назеба. — Не знам ни сам шта ћу. — А јеси ли жењен? — пита га млађи од двојице путника. — Нисам — каже болесник. — А имаш ли „цацу?“ — Какву цацу? — Швалерку, имаш ли? — Јок — и он покрива лице руком и смеје се. — Е, видиш, хоће и од тога. Нађи ти „цацу“, па да видиш како ћеш да оздравиш. — Јок ја, па макар црк’о — клиби се болесни младић. — Међер си ти неки шмокљан. А колико ти је година. — Овај, чини ми се двајес’ две. — Јеси ли служио војску? — Нисам. Мала ми нумера. Неспособан. — Тако, као што ти кажем, па ћеш да видиш ако не оздравиш — каже онај и диже се са својим другом, опреми кола и одоше. А младић је остао, забио нос у траву и кези се. Нисам могла да отрпим, већ сам спшла и казала му да имам брата доктора и да знам кад га боле груди ту „цаца“ нншта не помаже. И да не сме да се пари, ни да пије ракију и вино. Ја сам говорила озбиљно, готово с очајањем, а он ме је постиђено слушао и климао главом, одобравајући. Али ја нисам уобразила да моји савети неће пасти пред каквим бапским леком и бајањем. Мој кочијаш се јави и рече да је нашао баш Илију Обрадовог и да ће „сад одмах“ доћи, чим се с њпм нешто договори. Мирисао је на ракију и изгледао нешто много одушевљен, те, да му олакшим савести, пођох мало у шетњу по селу.