Delo

378 Д Е Л 0 њу треба премлатити, сурунтију једну, што нам брука село. Ја бих њој но двајест пет сваког дана, па би се опаметила. — А што је не отера, кад је неваљала? — упитах ја. То би било поштеније, него да је овако душмански туче. — Е, па жао му. — Треба му. — А ко he да му гледа кућу? — гракнуше сви. — Извошти ти он њу, излема, па је по месец дана мирна, а после опет почне. Ђаволска крв, па то ти је. А млада, лепа н вредна. Кућу води одлично и лепо пази децу — објасни ми кафеџија. — 0, баш се острвио! Ја.уци све језивији. Побегох у шетњу. Кад сам се вратила, све је било мирно, нико није ни спомињао о томе. Ручали смо, па пођосмо колима. Кад се попех у кола, стаде пред мене онај одрпанко и затражи један грош за дуван. Ја се збуних и дадох му. Он накриви капу, извуче онај неизбежни сељачки чуперак на врх чела и пође и запева мало поцепаним али пријатним баритоном неку чудну песму. Ја ослушнух и згранух се. То су била четири мала сликована стиха, на први поглед банално наивни, али им је смисао био скандалозан. Сељаци се нису освртали на песму. Само ју је мој кочијаш морао чути. Он је нешто намештао око коња и ја сам му видела само једно уво и пола образа н учинило ми се да се то уво и то пола образа смеју. А певачје ишао и тако безазлено гледао, као да је песма била на француском језику и он није разумео, већ само, као дете, научио напамет. Успут сам питала кочијаша о тој жени што је добивала батине и он ми је причао: — Тај Крста је матор и неваљао и болестан, али се још држи. Док je био млад, чуда је чинио. Женио се три пута. Ова трећа била млада и лепа толико, да су се сви чудили што се удала за њега. Кажу продала је мати, а она се, кажу, одавно знала с тим Крстом... Ако је тако, то је велика грехота. Казују људи да је она била кротка и поштена млада, али јој дозлогрдило: био је непрестано. Те овака си, те онака си, те удри данас, те удри сутра, а њој ти се то једаред досади, па заинат после једног боја изађе на сокак, па зовне Богдана, који је случајно пролзио. Он помисли да га зове да јој нешто подигне, па уђе...