Delo

380 Д Е Л 0 Испред пас су јурила кола, пуна веселог намођеног народа. Мелодија је била некако сељачки растегнута, један женски глас је јако крештао, један мушки је лепо секундирао, а све скупа било је пријатно да се слуша под широким сводом неба и уз шум поља. Ја сам мислила о своме народу и његовом грубом уживању у празнике и о његовом великом, силном, и грубом и лепом као стихија, животу у радне дане. Пролазећи поред чађавих кућица, ја сам мислила о томе, како нема сељака бескућника и упоређивала њихов живот с нашим варошким животом. Паде ми на ум да чујем газда Марково мишљење, па га упитах: — Па како живи наш сељак? — Како ко, као и код варошана. Неки је пресит, неки је гладан. Ко има доста проје, њиву и жену нема шта да се жали на Бога — рече он и осмехну се. Проја, земља и жена... Без осмеха, дуго сам мислила о тој великој истини. Сасвим сам се уморила. Жељно мислим како ћу се скинути с кола, ући у теткину велику собу, осетити мирис хладовине и земљаног пода и извалити се на мекани миндерлук. А моје ће сестре од тетке стојати поред мене и чекати поклоне. Сутра ће се оне нудити да се „јачају“ са мном к чудити се што се „још нисам научила“ да предем и смејати се што ми је неравна жица. Прекосутра већ, бићемо велике пријатељице, али данас ће се оне још стидети и ћутати и гледати ме, и узгред ће се тајно гуркати и подмигивати на мој дугачки капут од сегелтуха, који ме је тако лепо сачувао од прашине. А тетка ће, као и увек, говорити: „Дошла си, нисп нас заборавила; ниси се погосподила. Па јес’ род смо рођени“. Она ће говорити те просте речи, а њене велике, питоме очи ће ме гледати и ја ћу у њима видети цео један живот: и бриге зрелог живота и ближење старости и њено детињство и младост и велику љубав према једином брату, који је одавно напустио село. И та велика љубав преливаће се и на мене и биће ми од ње и пријатно и тужно у срцу. Ја тако идеалишем и уз то непрестано у себи певам: „Еј, је л' истина да ми волиш сина? „Еј, јесте, нано, волим га одавно“. Несвесно, као пратња уз моје мпсли, понавља се сад тај