Delo

ЈЕДАН ДАН ПУТОВАЊА 381 мотив н те речи. И ја с радошћу опажам да се она одвратна пређашња песмица повукла пред новом. Тако нас околности тиранпшу. Сунце се измиче натраг, да, као велики уметник, погледа мало искоса и издалека своју божанствену слику. Приближавамо се циљу. Ја осећам радост, а мој кочијаш је погнуо главу и дубоко се замислио. Смела бих се кладити да хвали Бога што му свиња није појела сина, што је жив и ако „фаличан“, што му је Бог дао красну снају и унучиће... Небо све јаче плави и као да се све више диже горе. И земља се мења: овде, онде, с брда спуштају се, као сликарске завесе, црне сенке на шарене долине. Сунце још светли, али тавне боје узимају маха. Слике се мењају: контрастп су јаки. Нове слике, нова жалост, новп снови... Тонем... Благ ветар тихо запљускује свежином, а коњи каскају,. каскају... Л. Михајловић.