Delo

ИСТОРИСКИ ПОДАЦИ 401 „Турци су одма после два три дана ночели ударати на Србе; но ови су и свагда одбили и растерали, па ишли по паши нишевачкој те нљачкали и пљен у војску дотеривали. — После 7—8 дана отиде Вељко са своима у Гургусовац, јер су тамо били Турци (ради зар да га одвоје од главне силе) ударили. Вељко се онет после вратио на Каменицу, па опет отишао у Гургусовац. И у овај пар на два па три дана доцније отиде за њим и Добрњац са својом војском (као Вељку у помоћ). И тако код Срба остане врло мало коњика; а Турци су се међу тим једнако купили и множили...“ А ево како о плану напада говорп један учесник, Милован Павловић—Кукић, који је био буљукбаша Петров. При оцени његовог казивања ово се мора узети на ум. „Г. Кукић не признаје,1 да Петар и Вељко нису тели ударити на Ниш; но каже, да су они то баш наваљивали, док се не би Турци боље утврдили и умножили; па други не дадоше. Каже да је нсправа у оном шанцу на Чегару било војске измешане од сваке наије, па да је једном дошао Стев. Синђелић к Милоју, код ког су се све старешпне скупиле, и рекао: побратиме Петре! Онај шанац или да га чуваш или да га чувам : нећу више онаке мешавине да држим. Петар му на то одговори: шта побратиме Стеване? није ли боље да га сви чувамо, него ли да га један држи. Онда Стеван рече: нећу ја тако, но и проч. „Е добро побрат. Стеване! Миловане! (повјесннку, свом буљукбаши) да идеш и да изведеш све моје наиоље,“ и он отиде и и изведе. Сад Стеван све своје уведе унутра, но не може да шанац поднуни, те уђе у њега и сва алексин. и ражањска војска и тако се иотиуни. Овда рече Стеван: ...оца, који рекне да је Ниш његов; мој ће Ниш бити. А Петар му одговори: да ти је просто брате; дај да га добнјемо, иа некаје твој! — Казује да је овај шанац био оправљен врљнкама и колцима колико год треба, а имао три топа, а коњика ниједног... — И он — Кукић — не може рећи да је Милоје издао,... а да је Вељко отишао и за њим после Добрњац то је истина.“ Да поменем на овом месту и оно саопштење Јеврема Ненадовића, о коме сам напред рекао да није баш поуздано. Исидор Стојановић, који је то засипао 1847 г., вели: „Г. 1 Вели И. Стојановић, који је објавио ово казивање, и коме је Кукић причао. Дело, књ. 56. 26