Delo

402 Д Е Л 0 Јефрем Ненадовић член Совјета увјерава да је у Јашу Петар Добрињац њему и.јошт некима онде нашавшима се Србима на смрти овако говорио: браћо! ја се дотле не могу мои мука оиростити (имао је неку гадну болест) док вам год не откријем једну моју до сада притајену кривицу, ја сам издао на Каменици. Свадивши се с Милојем Трнавцем наговорио сам Вељка да иде у Гургусовац, па сам затим и ја отишао за њим а Турцима поручио да ударе. Но опростите! и кад га ови опростише, он се мало затим преставио.‘а Аноними писац књиге ,,Cep6ie плачевно пакипорабошеше.овако о томе пише: ...„Зашто је морала она војска от Албаније на помоћ против Ниша спјешити?... Зато, што у војсци овој, што је против Ниша била, старешине нијесу један другоме покоравали се; зашто је ту било Леонтија Митрополита отрованога масла, и ојадовио их је био својим јадом...“1 2 Али најдаље је у том описивању раздора отишао Баталака. Он вели да су Турци успели „ползујући се и раздором српских поглавара стојећих са својим командама у шанчевиуа према Нишу...“ „Раздору овом у коме су сад Турци српске поглаваре затекли, јесу следујућп узроцп: Милоје Петровић—Трнавац, кога је Кара-Ђорђе више свега, по настојавању Младеновом сад за главнокомандујућег над свима преко моравским десним ко,мандама, према Нишу, и у опште према Уруменлији, учинио с које је стране, по рачуну његовом (Карађорђевом) најмања опасност била, дајекнез Прозоровски, у своје време, преко Дунава прешао, као што је о томе већ једном говорено, врло је с малим заслугама, јунаштвом и знатношћу прочувен био; напротив Петар Добрњац, ако и пе као лични јунак, већ као практичан 'и умешан предводити војску, и Хајдук Вељко, који су сад оба Мило.ју под команду дошли, на далеко су, не само sno свој Србији, него и код Турака по свој Уруменлији, прочувени били као знаменити људи, нрви као добар војсковођа, а други као одважни лични јунак. Особито Петар Добрњац после боја, 1805 године Авг.уста месеца, на Иванковцу са Миленком заједно; после освојења њим Параћина, Ражња и Алексинца; после, као што се њему ириписало, основања Делиграда и после, у 1806 1 Сва три причања у Гласнику III, стр. 150—154. 2 Страна 25 издања од 1846 г.