Delo

ИСТОРИСКИ ПОДАЦИ 403 години, одржања његовог у Делиграду противу шестонедељне жестоке опсаде Ибрахим Паше Скадарског, здраво је знатним н чувеним ностао и бројао се у реду првостепених старешина. Но при свему томе, Карађорђе је у обојици овој сумнително поверење имао. На првога подозравао је зато, као што је то познато из пред наведених опстојатељства и догађаја, што је његов јавни противник био, и што је оне посланике турске потукао,1 а на другог што је извесно и за њега дознао да се присталицом његових противника допустио учинити. „Милоје пак знајући то, у оскудости разумне политике, дошавши у главнп стан према Нишу, где је и Добрнњца и Хајдук-Вељка затекао, није се ни мало хтео побринути, општега и свога сопственог добра ради, да ову двојицу братски љубавно цредусретне, да њих са собом примири, и колико је више могуће себи их приволи; него јошт напротив, грубим и пренадувеним својим понашањем према њпма, с првог дана састанка свога с њима распалио нротиву себе у њима до највише степени праведну ненавист и гњев. Он сам ничим незнатан будући држао је да ће, презирући и унижавајући Добрињца и Вељка важност код војске и мањих старешина знатност и важност задобити; али се жестоко, за несрећу општу и своју, у рачуну преварио. „Јоште пре доласка Милојевог у логор Матејевачки, где је главни стан био све војске српске под Нишом сабране како ова двојица, Добрињац п Вељко чули да је Милоје за главнокомандујућег на страни Уруменлијској наименован, и да ћеду, по томе и њих двојица њему потчињени битп, противно им је било, а кад је и Милоје сам тамо приспео и онако ладно и презрително према њима поступати отпочео, они су се и изподмукла, и јавно тако противу њега ожесточили, да су њихове страсти за уништити Милоја, и саму општу ствар презреле, и на жертву њиховпм дрским умпшљајима предале. Они сад прво посејаше раздор у свој војсци, од које њима је већина предана била; а друго омразише Милоја код свију војвода онога краја, а то им врло лако, према Милоју, учинитн могуће било, јер он ништа нпје ни радио с чиме би кога за себе задобио, па најпосле и саме Београђане, који су с Милојем и дошли и који су одлич1 Добрњац је наредпо Синђелпћу, те је овај поубијао неке турске по•сланике 1808 год. послате од нншког паше. Баталака, Истор... стр. 439—440. 26*