Delo

404 Д Е Л 0 нију и мужественију част коњаника у војсци сачињавали, с њим омразе. Кад су све више наведено Добрињац и Вељко уредили, онда за довршење коначне несреће, а већ су гласови о приближењу турске војске, која је у Нишу у помоћ одређена, стизати почела, макар да су и за непоуздане држани, будући су Срби више него за извесно држали, да су Руси преко Дунава у Бугарску прешли, и да по томе Турцима сад неће на ум падати да с ове стране на Србију нападају, најпре Вељко са својим бећарпма коњанпцима, и са пешацима из нахије Гургусовачке и из сврљишко-бањске, којих свега до 800 одабраних војника било остави логор и Милоја и оде к Гургусовцу и к Бањи, а после Вељка на два дана, то исто учпни и Петар Добрињац, одведавши са собом најодабраније војнике, а нарочито 600 све по избор коњаника и два шестофунташа топа са свом муницијом. „Да је и Милоје онако, као што смо описали, према Добрињцу и Вељку понашао се с једне стране; а с друге, да су и Добрињац и Вељко онако учинили, и логор матејевачки и Милоја из паклене мрзости1 према њему, оставили, то је нама казивао, 1842. године, рођени брат Вељков, Милутин, који је с братом заједно, као бинбаша над коњаницима, п у логору матејевачком био, и с њим заједно с војском из њега Гургусовцу отишао“.1 2 Да наведехмо казивање и учесника деде Јована, у колико је писац „Српско-турског рата“ запамтио и забележио тачно казивање приповедачево. После разговора о утврђењима, шанчевима, упитаће деду Јована: — „Па Бога ти, чича, кад оно беше битка на Чегру, јеси «5iit ти гледао? Зашто пропаде толика српска војска? — Гледао сам, господине, уздахну старац — и пропадосмо зато што се војвода Стеван сам тукао са његових 2000 људи противу целе турске атлијске војске, а господар Милоје није хтео да пусти ни једног војводу да му помогне, а зашто није хтео да му помогне ? Зато што му је деда Дона из нашега села, ено, још му стоји кућа, у очи битке донео од паше из Ниша пуну лубеницу дуката, па онда он викну: „Синђелић се полако1 Курсив је наш. 2 Л. А. Баталака, Историја, стр. 564—566.