Delo

466 Д Е Л 0 још у доба детињства, али за економски снажне и развијене опа је више од штете, и према томе не би требала — њој ту нема места. Али у ствари обратно бива. Пошто је једном ухватила корена, она је увек напредовала и сада, код економских развијених народа, она је достигла до таквих граница, како никада до сада. Једним општим погледом на 19 век видеће се да је, изузев Енглеску, идеја нротекционист. политике инспирисала тргов. политику целе Европе. Са развитком капиталистичке производње паралелно се развијао и протекционизам. Ту је његов корен. У доба развића индустрије видела се сва вредност капитала, па је и ириродно што се трудило да се он што више заштити. Висока заштитна царинска политика само је допуњавала онај општи систем економске политике 17. века, који је и до данашњих дана остао у највећемделу неизмењен. Француска је у својој царин. политици остала верна добу Колбера и данас важи као актуелни представник иротекц. политике у Евроии. Поред свега тога што су у њој поникле либералне идеје које су у економском домену добиле израз у „laisser faire, laisser passer,“ начело слободне трговине ипак није могло да победи протекцион. систем, као што је принцип слободе рада триумфовао противу система корпорација. Од 1841 и 1842 г. високо заштитна политика у Француској је нарочито била узела веће размере. 1860 г. свела је своју политику ирема Енглеској у умерније границе, а 1892 увела је двојну царинску тарифу. У Немачкој је скоро иста ситуација. Протекционистичка политика је ухватила корена још од владавине Фридриха Велнког и била је потпуно у духу меркантилистичке политике. 70-тих година иницијативом Бизмарковом ушла је у одлучнију фазу високе заштите. Под окриљем таке политике њена је индустрида достигла врхунац свога развитка, тако да она више пе осећа потребу за „droits de tutelle“. Од 80 год, 81, 85, 87 и 95 пак почела је знато да повећава царину на увоз стоке и цереалија. У Сјед. Државама протекц. политика датира се још од 1789 год. Којим се разлозима може да објасни овај општи покрет свију држава ка све јачој протекционистичкој политици, ка све већој заоштреностп у међусобним економским односима? Постоји један општи узрок, који се датира још од 16. века, и под чијим је утицајем створена и меркантилистичка политика. То је принцип националитета. Њнме се нарочито инспири-