Delo

X Р 0 Н II К А 467 <сао 19. век, створивши две велике и моћне државе, што је другим народима крајња тачка њиховог циља. Сваки се народ труди да сам еобом задовољи своје економске потребе, да тиме створи економску независност, и у томе види услов за своју политичку независност. Тај политички моменат који је био руководни принцип економској политици 16. и 17 века; у доба стварања и формирања модерне државе и народне индустрије, и данас је од претежног утицаја у међународној тргов. политици. Он је данас добио много шире, империјалистичке размере. Већи 6poj тржишта, већа индустријска и трговинска експанзивност изазвали су већу конкуренцију међу државама. Придобити или још тачније монополисати што већи број тржишта за своју индустрију постала је главна девиза сувремене међународне трговинске политике. 0 овом економском материјализму сневају нарочито капиталистички и велико-поседнички кругови који су инспирисали данашњу протекционпстичку политику, која им пружа много веће користи, но што би им то дала либерална трговинска политика. Овоме треба додати још једну важну околност. У политичкој економији последњих година овладала је нека реалистичнија струја, као реакција старој класичној либералној школи ињеном веровању у неке апсолутне законе. Пуна слободаекономске борбе у оквиру једне државе имала је за последицу крајњу експлоатацију изоловане радничке снаге од стране наоружаног капиталисте; на пољу међународне економ. борбе пуну зависност малих и слабих народа од економски моћних. Основна идеја нове реалистичке, интервенционистичке школе је у заштити слабих економских класа. Заштитно радничко законодавство и протекционистички систем тргов. политике имају у суштини један исти циљ: првим се заштићује радничка класа према капиталистичкој, другим слаби народи према економски моћнима. Протекцнонисте се у основи разликују од присталица слободне трговине у питањима међународне трговин. политике. Ови гледају у трговини неку врсту кооперације међу народима, примену закона о подели рада у најширем смислу речи, па према томе они држе да је трговина од подједнаке користи по све странке које су у трговинским везама; протекцнонисте пак гледају у трговини борбу тих странака, од којих се једна, економски јача, богати на рачун друге слабије стране. Међународна трговина може да развнје привредне способности једне 30*