Delo

ИСТОРИСКИ подлцн 99 Турска војска, није могла друкчије овим шанцем завладати докле га није својим телесима иснунила, и тек онда, кад су сједнима потпунили шанац, другима је испало за руком јуришом освојити га, но и у самом шанцу јошт било клања и убијања и рукама чупања. Срби су се с највећим ожесточењем туклн, али најпосле, нису могли млогобројној сили турској, која се је над њима све једнако с новијом номоћу мењала, одолети. По казивању људи очевидаца, који су у другом шанцу, за пол сата од камепичког удаљеном са Милојем били, из кога он, кад је видео шта се на Каменици1 ради, ни помолити се није смео да онима у помоћ притече. На освајању каменичког шанца, Турака је могло изгинути до 6.000; али је и 3.000 храб* рих ресаваца жертвом учинило се, и војвода ове ресавске команде. Стефан Синђелић, за не преживети оваку пропаст браће своје, а за не пасти жив у руке Турцима, напослетку ушао је у магацнн, у коме се џебана налазила, и ову је својим пиштољем запалио, те је тако, са четворицом једномислећих његових доглавних момака, у воздух одлетио; али нигда из восиоминанија браће соотечественика својих није ишчезао, нити ће игда ишчезнути .. .“1 2 Сад помињемо причање Милићевићево и ако се оно не би могло узети као извор, јер ми у његовом причању налазимо, да је и он употребљавао ове изворе, које смо прегледали. Али је његово причање, као човека, који се шетао но оном шанцу, где је Синђелић страдао, врло лепо и живо. У „Кнежевини“ и „Краљевини“ изнео је то у кратко, али је у „Поменику" опет дао целу слику у биографији Синђелићевој. ... „Синђелић се у шанцу држао јуначки; трчао је свуда, храбрио, соколио, и сам пуцао и обарао враге. Војници из других шанчева, ма да су гледали тај страшни призор, нису дошли у помоћ Синђелићу. Говори се да им није дао Милоје. Само Пауљ Матејић, млавски војвода, и преко заповести пође, али и он доцне дође! Синђелић је, тога дана, био змај а не човек: куд он није доспевао за један једини часак: све је видео, свуд је трчао, сваком помагао, па кад већ види, ца Турци мртвим лешинама испунише ровове око шанца, и преко тих мртвих, живи ста1 Тачније би било рећи Чегру. 2 Историја ... стр. 566—567.